U toplim izvorima vulkanskog nacionalnog parka Lasen u Kaliforniji pronađena je do sada nepoznata ameba koja može da se hrani, kreće i razmnožava na temperaturama za koje se verovalo da su previsoke za složenije oblike života. Nova vrsta dobila je naziv Incendiamoeba cascadensis, odnosno „vatrena ameba sa Kaskadnih planina“.
Eksperimenti su pokazali da se njene ćelije normalno dele mitozom na temperaturi do 63 stepena Celzijusa. Ameba ostaje aktivna na 64 stepena, nastavlja da menja oblik, istražuje okolinu i traži hranu. Posle kratkotrajnog izlaganja temperaturi od čak 70 stepeni mogla je da se oporavi kada je vraćena u nešto hladnije uslove.
To predstavlja novi temperaturni rekord za eukariotski organizam. Eukarioti obuhvataju životinje, biljke, gljive i brojne jednoćelijske vrste čije ćelije sadrže jedro i druge unutrašnje strukture obavijene membranama. Takva organizacija je složenija i osetljivija na toplotu od građe bakterija i arheja.
Prema izveštaju Reutersa, prethodni rekord među eukariotima držale su pojedine crvene alge i gljive sposobne da podnose temperaturu od oko 60 stepeni. Među jednostavnijim organizmima granice su znatno više: arheja Methanopyrus kandleri može opstati na približno 122 stepena u okolini dubokomorskih hidrotermalnih izvora.
Nova ameba otkrivena je u neutralnom geotermalnom potoku kod oblasti Drejksbed. Većina vrelih izvora u parku je izrazito kisela ili alkalna, dok ovo stanište ima približno neutralnu pH vrednost. U njemu Incendiamoeba zauzima neobičnu poziciju mikroskopskog vrhunskog predatora.
Hrani se bakterijama prilagođenim toploti, a gotovo da nema konkurenciju među drugim eukariotima. Na tim temperaturama nisu pronađene mikroskopske životinje koje bi mogle da love amebu, pa joj otpornost na vrelinu istovremeno obezbeđuje pristup hrani i zaštitu od neprijatelja.
Kada se uslovi približe njenoj krajnjoj granici, ameba menja oblik i stvara zaštitni spoljašnji sloj. Istraživači su uočili i pojačanu aktivnost gena uključenih u popravljanje DNK, održavanje proteina i unutrašnji transport materijala kroz ćeliju.
Toplota može da poremeti oblik proteina, ošteti membrane i poveća broj grešaka u genetskom materijalu. Organizam koji živi na 63 stepena zato mora istovremeno da štiti više međusobno zavisnih sistema. Nije dovoljan samo jedan „gen otpornosti“.
Istraživanje objavljeno u časopisu „Cell“ menja procenu granica u kojima mogu opstati ćelije sa jedrom. Takođe može pomoći razvoju stabilnijih industrijskih enzima, procesa koji se odvijaju na visokim temperaturama ili jednog dana biljaka sposobnijih da podnesu toplotni stres.
Otkriće je značajno i za astrobiologiju. Ako složenija ćelija može opstati u uslovima koji su donedavno smatrani nedostižnim, potraga za životom ne mora se ograničiti na sredine koje liče na umerenu površinu Zemlje. Vatrena ameba ne dokazuje postojanje života izvan naše planete, ali pokazuje da njegove granice još nisu potpuno poznate.
S.B.
