Zaslađivači se najčešće posmatraju kao jednostavna zamena za šećer – način da kafa, sok ili desert zadrže sladak ukus uz manje kalorija. Međutim, novo laboratorijsko istraživanje pokazuje da njihov odnos sa ljudskim organizmom može biti znatno složeniji, naročito kada dospeju do mikroorganizama koji žive u crevima.
Istraživači su ispitali 39 različitih zaslađivača i pratili njihov uticaj na rast korisnih i potencijalno štetnih bakterija. Rezultati su pokazali više od stotinu slučajeva u kojima se ponašanje mikroorganizama promenilo kada su zaslađivači kombinovani sa lekovima, kofeinom ili drugim supstancama koje svakodnevno unosimo.
ScienceDaily je 17. jula objavio da pojedini sastojci nisu delovali isto kada su testirani samostalno i kada su bili deo složenije mešavine. Upravo to je važno jer ljudi zaslađivače gotovo nikada ne konzumiraju izolovano. Oni se nalaze u gaziranim pićima, energetskim napicima, proteinskim proizvodima, žvakama, desertima i brojnim industrijski pripremljenim namirnicama.
Crevni mikrobiom učestvuje u varenju, stvaranju određenih vitamina i radu imunološkog sistema. Promene u njegovom sastavu ne moraju automatski da znače zdravstveni problem, ali naučnicima pružaju razlog da detaljnije prouče dugoročnu i svakodnevnu upotrebu zaslađivača.
Istraživanje ne pokazuje da treba potpuno izbaciti proizvode bez šećera, niti da svi zaslađivači imaju isti efekat. Naprotiv, nalazi ukazuju da bi svaki sastojak trebalo posmatrati zasebno, kao i u kombinacijama u kojima se najčešće nalazi.
Za potrošače je najvažnija poruka da oznaka „bez šećera” ne znači nužno da proizvod nema nikakav biološki uticaj. Umerenost, raznovrsna ishrana i pažljivo čitanje deklaracija i dalje ostaju najjednostavniji način da se izbegne preteran unos bilo kog sastojka.
S.B.
Izvor: Postinfo
