BEOGRAD- Zbog lepre, koja se pojavila u Rumuniji i Hrvatskoj, oglasio se i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i dao sve važne informacije o ovoj bolesti. Lepra, poznata i kao Hansenova bolest, hronična je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium leprae.
Iako je i dalje prisutna u pojedinim delovima sveta, lepra se danas uspešno leči i teško prenosi, navodi se u saopštenju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Lepra (guba) je hronična infektivna bolest izazvana bakterijom Mycobacterium leprae. Zahvaljujući savremenoj medicini, bolest je u potpunosti izlečiva primenom kombinovane antibiotske terapije.
Bolest se razvija izuzetno sporo. Period inkubacije, odnosno vreme od infekcije do pojave prvih simptoma, može trajati više godina, a ponekad i deset ili više godina.
Kako se lepra prenosi?
Lepra se ne prenosi lako. Za prenos je potreban dugotrajan, blizak i ponovljen kontakt sa osobom koja boluje od lepre i nije na lečenju, najčešće tokom više meseci. Uobičajeni svakodnevni kontakti ne predstavljaju rizik za infekciju.
Većina ljudi koji dođu u kontakt sa bakterijom Mycobacterium leprae nikada ne razvije bolest, zahvaljujući prirodnoj otpornosti organizma, navode iz Batuta.
Zaraznost i lečenje lepre
Nakon započinjanja terapije, zaraznost prestaje vrlo brzo, često u roku od nekoliko dana. Osoba koja se leči ne predstavlja rizik za okolinu, zbog čega se lepra danas smatra bolešću koja se uspešno kontroliše medicinskim merama.
U slučaju dijagnostikovanja lepre primenjuju se standardni epidemiološki postupci u skladu sa međunarodnim smernicama. To uključuje lečenje obolelog, identifikaciju i pregled bliskih kontakata, kao i nadzor i hemoprofilaksu prema proceni stručnjaka.
Ko se smatra bliskim kontaktom?
Bliskim kontaktom smatra se osoba koja je bila u dugotrajnom, neposrednom i redovnom kontaktu sa nelečenim obolelim, poput članova domaćinstva. Ovakav ciljani pristup omogućava efikasnu zaštitu zdravlja bez uznemiravanja šire javnosti.
Globalna rasprostranjenost lepre danas
Lepra je i dalje prisutna u svetu, sa oko 150.000 do 200.000 novih slučajeva godišnje, uglavnom u delovima Azije, Afrike i Latinske Amerike. U Evropi je bolest eliminisana kao autohtona, ali se povremeno registruju uvezeni slučajevi.
Lepra u Srbiji i Evropi
Poslednji slučajevi lepre u Srbiji zabeleženi su pre više decenija. U Evropskom regionu SZO tokom 2024. godine prijavljeno je 79 uvezenih slučajeva, što ne predstavlja rizik za javno zdravlje.
Zašto nema razloga za paniku?
Zbog međunarodnih putovanja i dugog perioda inkubacije, povremeni uvezeni slučajevi su očekivani i ne ukazuju na lokalno širenje bolesti, naročito kada se primenjuju standardne mere dijagnostike, lečenja i epidemiološkog nadzora.
Izvor: 192.rs