Od devet procesa koji održavaju planetu u stanju pogodnom za stabilan razvoj ljudskih društava, sedam je izašlo iz bezbednog područja. Novi godišnji pregled planetarnog zdravlja pokazuje da su klimatske promene, gubitak vrsta, narušavanje zemljišta i slatkih voda dostigli najnepovoljnije nivoe od početka ovakvog praćenja.
Koncept planetarnih granica uveden je 2009. godine kako bi naučnici mogli da procene koliko se Zemljini ključni sistemi udaljavaju od uslova u kojima se ljudska civilizacija razvijala. Granica nije tačan trenutak globalne katastrofe, već prag posle kojeg raste opasnost od velikih, naglih i teško popravljivih promena.
Najnoviji pregled obuhvata klimatski sistem, integritet biosfere, promene načina korišćenja zemljišta, dostupnost slatke vode, tokove azota i fosfora, zakiseljavanje okeana, oštećenje ozonskog omotača, atmosferske aerosole i takozvane nove entitete. Poslednja kategorija obuhvata industrijske hemikalije, plastiku i druge materije koje prirodni sistemi ne mogu dovoljno brzo da razgrade.
„Guardian“ je preneo upozorenje grupe od oko 60 stručnjaka okupljenih oko Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime. Njihova procena pokazuje da se sedam granica sada nalazi u zoni povećanog rizika, dok su samo stanje stratosferskog ozona i globalni nivo atmosferskih aerosola pokazali određeno poboljšanje.
Oporavak ozonskog omotača važan je dokaz da problem planetarnih razmera može biti ublažen koordinisanom međunarodnom akcijom. Posle ograničavanja hlorofluorougljenika, materija koje su uništavale ozon, zaštitni sloj atmosfere počeo je postepeno da se obnavlja.
Situacija sa ostalim granicama znatno je složenija. Sagorevanje fosilnih goriva povećava koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte, dok seča šuma istovremeno uklanja staništa i smanjuje sposobnost kopna da apsorbuje ugljen-dioksid. Preterana upotreba đubriva menja tokove azota i fosfora, a njihov višak završava u rekama, jezerima i morima.
Problem je u tome što granice nisu nezavisne. Zagrejavanje pogoršava suše i požare, požari oslobađaju dodatni ugljenik, a nestanak šuma smanjuje stvaranje vlage i padavina. Kada više sistema istovremeno oslabi, planeta teže ublažava nove poremećaje.
Jedan od primera je Amazonija. Ako kombinacija seče, požara i zagrevanja pređe određeni prag, delovi prašume mogli bi postati znatno suvlji, sa vegetacijom nalik savani. Takva promena uticala bi na biodiverzitet, regionalne padavine i globalni ciklus ugljenika.
Izraz „prekoračena granica“ ne znači da je svaki ishod već nepovratan. On označava da se rizik povećava i da odlaganje mera smanjuje broj dostupnih rešenja. Obnova šuma, zaštita voda, smanjivanje zagađenja i prelazak na izvore energije sa nižim emisijama mogu da vrate pojedine pokazatelje ka bezbednijem području.
Naučnici zato planetarne granice ne predstavljaju kao odbrojavanje do kraja sveta, već kao kontrolnu tablu složenog sistema. Sedam crvenih upozorenja pokazuje da nije dovoljno popravljati svaki problem odvojeno. Klima, voda, zemljište i živi svet delovi su iste mreže od koje zavise hrana, zdravlje, privreda i stabilnost društava.
S.B.
