Hladno vreme ne utiče samo na to koliko nam je neprijatno napolju – ono može ozbiljno opteretiti srce i krvne sudove. Lekari upozoravaju da zimi raste broj srčanih i moždanih udara, naročito kod hroničnih bolesnika, ali i kod ljudi koji smatraju da su potpuno zdravi.
Niske temperature, posebno kada su praćene vetrom i dužim boravkom na hladnoći, dovode do ubrzanja rada srca i povećanja gornjeg, takozvanog sistolnog krvnog pritiska. Promene vremena predstavljaju fiziološki stres za organizam, na koji se zdravo i bolesno telo ne prilagođavaju na isti način.
Hladnoća izaziva sužavanje krvnih sudova, čime se smanjuje dotok kiseonika do srca. Kada udišemo hladan vazduh, srce mora da radi jače i troši više kiseonika, što dodatno povećava opterećenje. Kod osoba koje imaju anginu pektoris, to može dovesti do češćih napada bola u grudima, a u težim slučajevima i do srčanog udara.
Poseban problem predstavljaju vetrovito, kišovito i vlažno vreme, koje dodatno snižava telesnu temperaturu. Kod osoba sa koronarnom bolešću srca, ovakvi uslovi mogu izazvati anginozne napade, ali i dovesti do srčane slabosti, pa čak i iznenadne srčane smrti.
Tokom zimskih meseci dolazi i do hormonskih promena u organizmu. Kraći dani i manjak sunčeve svetlosti utiču na nivo hormona stresa, poput kortizola, što dodatno povećava rizik od neželjenih kardiovaskularnih događaja.
Povišen rizik imaju osobe koje boluju od koronarne bolesti srca, one koje su preležale infarkt, kao i ljudi sa više hroničnih oboljenja – nelečenim povišenim krvnim pritiskom, poremećajima srčanog ritma, dijabetesom, prethodnim moždanim udarom ili povišenim masnoćama u krvi. Ugroženi su i pušači, osobe koje konzumiraju veće količine alkohola, vode sedentaran način života, kao i starija populacija.
Lekari upozoravaju da su naročito rizične osobe koje se subjektivno osećaju zdravo, ali imaju veliki broj faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova, čak i kada nemaju izražene tegobe.
Velika istraživanja pokazuju da je tokom zime zabeležen veći broj srčanih i moždanih udara nego leti, kao i da su prosečne vrednosti krvnog pritiska više. Uz to, zimska ishrana često sadrži više soli i kalorija, što dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
Stručnjaci savetuju postepeno prilagođavanje pri izlasku iz toplih u hladnije prostorije, slojevito oblačenje i izbegavanje većih fizičkih napora na hladnoći. Osobe koje koriste terapiju za povišen krvni pritisak treba da se, u dogovoru sa svojim lekarom, posavetuju o eventualnom prilagođavanju doze lekova.
Srčani bolesnici ne bi trebalo da izlaze napolje kada je izražen subjektivni osećaj hladnoće, naročito tokom vetrovitog i vlažnog vremena. Ukoliko je izlazak neophodan, fizičku aktivnost treba svesti na minimum i pažljivo osluškivati signale koje telo šalje.
