Do pre nekoliko godina, pominjanje veštačke inteligencije na velikim govorima zvučalo je kao siguran način da se publika oduševi budućnošću. Danas je slika složenija. Mladi ljudi sve češće ne reaguju samo radoznalo, nego i umorno, oprezno ili čak odbojno kada im se AI predstavi kao glavna tema života koji ih čeka.
TechCrunch je pisao o tome kako su pojedini govornici na svečanim diplomskim ceremonijama otkrili da generaciju 2026. nije lako inspirisati pričom o budućnosti oblikovanoj veštačkom inteligencijom. U jednom opisanom slučaju, publika je reagovala negodovanjem kada je AI pomenut kao nova industrijska revolucija.
Ovo je zanimljivo jer pokazuje promenu raspoloženja. Dok starije generacije često gledaju AI kroz prizmu tehnološkog čuda, mladi ga vide mnogo ličnije. Oni ulaze na tržište rada u trenutku kada im se istovremeno govori da treba da budu kreativni, prilagodljivi i nezamenljivi, ali i da alati mogu brzo da preuzmu deo poslova za koje su se školovali.
To ne znači da su mladi protiv tehnologije. Naprotiv, mnogi je koriste svakodnevno. Ali ne žele da im se budućnost objašnjava kao reklama. Žele konkretniji razgovor: koje veštine vrede, kako se štiti ljudski rad, gde je granica između pomoći i zamene, šta ostaje čovekovo?
Za Srbiju je ova tema jednako važna. Studenti, mladi novinari, dizajneri, programeri, pravnici i ekonomisti već osećaju da se pravila menjaju. Najbolji odgovor nije strah, nego pismenost: znati koristiti AI, ali i znati misliti bez njega.
Možda će generacija koja ulazi u svet rada najviše ceniti one govore koji ne obećavaju sjajnu budućnost olako, nego priznaju da je budućnost komplikovana — i da se u njoj čovek mora izboriti za svoje mesto.
S.B.
