Izgradnja velike hidroelektrane u centralnoj Angoli značila je da će deo doline reke Kvanze biti trajno potopljen. Pre nego što je voda stigla, arheolozi su započeli ubrzano istraživanje područja o kojem je postojalo veoma malo podataka iz perioda pre dolaska Evropljana.
Na lokalitetu Kakulo Kabasa pronađene su kamene građevine, grobovi i neobična urna sa spaljenim ljudskim ostacima. Nalazi potiču iz petnaestog veka i predstavljaju najstarije pouzdano datirane sahrane u zemlji, kao i jedini poznati primer drevne kremacije u Angoli.
Studija je objavljena u časopisu Journal of Field Archaeology, a detalje je 26. jula predstavio Phys.org. Istraživači su naveli da su otkrili i najstarije poznate kamene građevine u centralnom delu zemlje.
Kremirani ostaci nalazili su se u posudi koja je pažljivo postavljena među druge strukture. Arheolozi još ne znaju da li je osoba imala poseban položaj, da li je spaljivanje predstavljalo lokalni običaj ili izuzetak povezan sa konkretnim događajem.
Drugi pokojnici sahranjeni su na drugačiji način, što ukazuje da zajednica nije primenjivala samo jedan pogrebni obred. Razlike mogu govoriti o poreklu, statusu, porodičnim tradicijama ili promenama kroz vreme.
Kamene građevine posebno su značajne jer pokazuju da je u dolini postojala organizovana i verovatno brojna zajednica mnogo pre kolonijalnog perioda. Istorijski zapisi o unutrašnjosti Angole iz tog vremena veoma su oskudni.
Deo lokaliteta biće izgubljen ispod akumulacionog jezera, ali su istraživači pronašli dodatne strukture izvan buduće zone potapanja. To ostavlja mogućnost za nastavak rada.
Ovakva istraživanja otvaraju teško pitanje odnosa razvoja i kulturnog nasleđa. Hidroelektrana može doneti energiju i infrastrukturu, dok istovremeno menja pejzaž i trajno uklanja arheološke slojeve.
U ovom slučaju naučnici su uspeli da sačuvaju bar deo priče pre nego što ju je voda prekrila. Ono što je vekovima bilo sakriveno u zemlji sada je dokumentovano u poslednjem mogućem trenutku.
S.B.
