Uzbudljiva nedelja unutar tehnološkog giganta OpenAI obeležena je dramatičnim skandalom koji je potresao svet visokih tehnologija.
Nakon neočekivanog otpuštanja osnivača i izvršnog direktora, Sema Altmama, zbog „gubitka poverenja“, usledio je masovan protest zaposlenih. Više od 700 od 770 zaposlenih je pisalo peticiju preteći masovnim odlaskom. Microsoft, glavni investitor OpenAI, podržao je Altmama, što je dovelo do smene većine članova odbora.
Ovaj događaj nije samo potresao samu kompaniju, već je ostavio traga na celu industriju veštačke inteligencije. Postavljeni su važna pitanja o tempu razvoja veštačke inteligencije, ravnoteži između komercijalnih i humanističkih interesa razvojnih timova, i zašto ovako moćne tehnologije zavise od tako malog broja ljudi, otvarajući pitanje šta će se desiti ako dođe do nesuglasica.
Stručnjaci ukazuju na ozbiljne implikacije, a profesor kvantne fizike iz Varšavskog univerziteta, Anđej Dragan, opisao je situaciju rečima: „Ljudi koji razvijaju ‘moćnu veštačku inteligenciju’ ne mogu predvideti posledice svojih postupaka ni za tri dana unapred.“
Altman lice čata GPT
38-godišnjeg Sema Altmana, ljubitelja džempera neutralnih boja, smatraju licem revolucije veštačke inteligencije, a njegovo ime povezano je sa fenomenalnim uspehom ChatGPT. Ovaj čet-bot, koji se pojavio na internetu u novembru 2022. godine, može ubedljivo odgovarati na pitanja, pisati stihove i muziku, kreirati računarski kod i mnogo toga. Početkom novembra, Altman je tvrdio da ga koristi oko 100 miliona ljudi nedeljno.
GPT-4: kompanija OpenAI je izbacila novu verziju svog čet-bota ChatGPT koji može raditi s slikama. Korisnici i investitori su odmah pozdravili ChatGPT s oduševljenjem, ali stručnjaci i političari u mnogim zemljama izrazili su oprez, pozivajući na uvođenje regulativnih mehanizama za industriju veštačke inteligencije.
Altman se više puta pojavio sa pozivom da se razvije zakonodavstvo za regulisanje oblasti veštačke inteligencije. „Mi smatramo da prednosti alatki koje smo dosad koristili značajno prevazilaze rizike, ali njihova bezbednost je od suštinske važnosti za naš rad“, rekao je u maju, govoreći pred Senatom SAD. Stručnjaci su zabrinuti zbog širenja propagande i lažnih informacija, zamene ljudi na tržištu rada i drugih rizika, uključujući i preuzimanje mašina kontrole nad civilizacijom.
Posebnu brigu izaziva interes tehnoloških kompanija za takozvanu „opštu inteligenciju“ – oblik veštačke inteligencije koji bi, teorijski, mogao konkurisati ljudima.
Od ideje do realnosti: Evolucija OpenAI i njena jedinstvena korporativna struktura
Kada je Altman zajedno sa Elonom Maskom osnovao OpenAI, kompanija je bila nekomercijalna, s ciljem „unapređenja digitalne inteligencije u korist čitavog čovečanstva“, bez fokusa na finansijski povrat. Međutim, kasnije se ispostavilo da su za rad AI sistema potrebne ogromne i veoma skupe računarske snage.
Zato je 2019. godine OpenAI osnovala komercijalno krilo kako bi privukla investicije. S tim se nisu složili svi u kompaniji, a tada je, na primer, Elon Mask napustio kompaniju. Glavni investitor u OpenAI postala je Microsoft, koja je uložila milijarde dolara u zamenu za 49% vlasništva nad kompanijom.
Da bi OpenAI ostala verna svojoj prvobitnoj humanističkoj svrsi, Altman je organizovao neobičnu korporativnu strukturu: mali nekomercijalni odbor direktora nadgleda rad komercijalne jedinice. „Odbor direktora može me smeniti, to je važno“, rekao je Altman za Bloomberg u junu.
Как su otpustili Altmаna
Kao rezultat, ovaj odbor direktora zaista ga je otpustio tokom neočekivanog video poziva, dok se Altman nalazio u Las Vegasu na trkama „Formule 1“ – kako je izvestio Wall Street Journal pozivajući se na zaposlene u kompaniji.
Odbor direktora izjavio je da Altman „nije dosledno bio iskren u komunikaciji s odborom direktora“, bez daljnjih objašnjenja.
Direktor nije pružio odgovore ni zaposlenima u kompaniji koji su ih zahtevali tokom vikenda na hitnoj sastanku. Prema podacima WSJ-a, uprava je odbila odgovarati, pozivajući se na pravne razloge.
Počele su spekulacije da je u središtu nesuglasica daljnja komercijalizacija OpenAI-a, s kojom se odbor direktora ne slaže, a čija je uloga pratiti održavanje humanitarne misije kompanije.
Pre nego što je skandal izbio, firma je planirala prodati akcije zaposlenika investitorima, čime bi ukupna vrednost kompanije trebala iznositi 86 milijardi dolara.
Druge teorije bile su povezane s Altmanovim spoljnim projektima baziranim na veštačkoj inteligenciji, kao i pitanjima o intelektualnom vlasništvu kompanije.
Kasnije u poruci zaposlenima, odbor direktora je naglasio da otpuštanje nije bilo „reakcija na službenu grešku“. A novi šef kompanije (oko jednog dana) Emmet Shir izjavio je da odlazak Altmana nije bio povezan ni s „konkretnim nesuglasicama u vezi sa sigurnošću“.
Na taj način, Shir je neizravno opovrgao glasine da je Altman pokušavao koristiti postignuća OpenAI-a u lične svrhe.
Strahovi o „jakoj veštačkoj inteligenciji“
Strahovi o „jakoj veštačkoj inteligenciji“
U četvrtak je Reuters izvestio, pozivajući se na dva neimenovana zaposlenika kompanije, da je grupa programera OpenAI-a izrazila zabrinutost zbog mogućeg proboja u razvoju znatno jače veštačke inteligencije u odnosu na trenutne mogućnosti, neposredno pre nego što je Altman otpušten.
Prema informacijama agencije, programeri su napisali pismo odboru direktora upozoravajući na opasnost od potencijalnih sistema AGI – „veštačke inteligencije opšte namene“. Ovi sistemi bi samostalno interagirali sa spoljnim svetom i mogli bi efikasnije rešavati većinu poslovnih zadataka od ljudi.
Zaposleni su tvrdili da postoje osnovi da kompanija radi na određenom sistemu Q*, koji je već rešavao određene matematičke zadatke uz odgovarajuće računarske resurse. Iako ovi zadaci nisu bili previše složeni (preuzeti su iz osnovne škole), u kompaniji su smatrali da je potencijal ovog sistema veoma velik.
U slučaju uspeha, OpenAI bi mogla dodatno približiti stvaranju sistema koji se može uporediti sa ljudskim umom. Sam Altman je, govoreći na Forumu Azijsko-Tihooceanske ekonomske saradnje prošle nedelje, aludirao na nova izuzetna dostignuća svoje kompanije.
„Pet puta u istoriji OpenAI-a, poslednji put – tokom poslednjih nedelja, video sam sopstvenim očima kako mi, kao da pomeramo zavesu neznanja i postavljamo nove granice otkrića. Imati ovu priliku je najveća čast u mom profesionalnom životu“, rekao je Altman.
Prema rečima zaposlenih koji su razgovarali s Reuters-om, ovo pismo je postalo još jedan od mnogih razloga nezadovoljstva Altmana od strane odbora direktora. Kompanija nije komentarisala ovo saopštenje.
U trenutku Altmanovog otpuštanja, odbor direktora OpenAI-a sastojao se od svega šest osoba. Jedan od njih, glavni naučnik i suosnivač kompanije Ilija Suckever, izrazio je žaljenje zbog Altmanovog otpuštanja i potpisao apel za njegov povratak zajedno s stotinama zaposlenih u kompaniji.
Međutim, Suckever je završio među članovima odbora direktora koji su izgubili svoja mesta. Njegova pozicija kao naučnika, izgleda, ostala je nepromenjena.
Kako se razvijao skandal
Otpuštanje Altmаna izazvalo je odmah besnu reakciju među zaposlenima i investitorima. Već tokom narednog vikenda počele su spekulacije da bi on mogao da se vrati.
Međutim, odbor direktora OpenAI obavestio je zaposlene da „čvrsto stoji iza svoje odluke, koja je jedini način za napredovanje i zaštitu misije OpenAI“.
U ponedeljak je izvršni direktor Microsofta, Satya Nadella, objavio na platformi X (bivšem Twitteru) da su Altman i Greg Brokman (još jedan suosnivač) prešli kod njega i sada vode „novu vodeću istraživačku grupu za veštačku inteligenciju“ u Microsoftu.
Za novog lidera OpenAI-a, u međuvremenu, imenovan je Emet Šir – bivši lider strim platforme Twitch.
Šir je nazvao svoje postavljenje u X-u „prilikom koja se pruža jednom u životu“, ali je istakao da je otpuštanje Altmаna bilo „veoma loše“.
Istog dana gotovo svih 770 zaposlenih OpenAI-a potpisalo je pismo sa pretnjama o odlasku, ukoliko članovi odbora direktora, koji su otpustili Altmаna, ne vrate njegovu poziciju.
U utorak, 21. novembra, Altman se vratio na svoje staro radno mesto, a sastav odbora direktora je promenjen.
U odbor su sada ušli šef SalesForce, Bret Tejlor, bivši američki ministar finansija, Leri Samers, kao i internet preduzetnik Adam D’Anđelo, osnivač servisa za pitanja i odgovore Quora. D’Anđelo je jedini iz prethodnog sastava odbora direktora OpenAI-a koji je zadržao svoje mesto.
Očekuje se da će odbor direktora biti proširen na devet članova, uključujući predstavnika Microsofta.
