Većina dronova izgleda kao mala letelica sa čvrstim krilima ili sa četiri rotora. Novi eksperimentalni model ruši tu predstavu jer koristi velika krila koja se naduvavaju pre poletanja. Neobična konstrukcija na prvi pogled podseća na kombinaciju jedrilice, vazdušnog jastuka i futurističkog aviona, ali iza njenog izgleda nalazi se veoma praktična ideja.
New Atlas je predstavio letelicu sa fiksnim krilima na naduvavanje koja u vazduhu može da ostane duže od deset sati. Zahvaljujući maloj masi i velikoj površini krila, dron troši manje energije i može dugo da kruži iznad područja koje posmatra.
Krila su napravljena od izdržljivog fleksibilnog materijala i dobijaju potreban oblik tek kada se ispune vazduhom. Kada se let završi, mogu da se ispuste i spakuju, pa čitava letelica zauzima znatno manje prostora od klasičnog drona sličnog raspona. To olakšava prevoz do udaljenih terena, ostrva, šuma ili industrijskih postrojenja.
Dug boravak u vazduhu mogao bi da bude koristan za pregled dalekovoda, praćenje požara, mapiranje poljoprivrednih površina i potragu za ljudima u nepristupačnim oblastima. Letelica može satima da posmatra teren bez čestog sletanja radi zamene ili dopunjavanja baterije.
Meka konstrukcija ima još jednu moguću prednost. Ako dron prinudno sleti ili udari u prepreku, naduvana krila mogu ublažiti deo udara. Istovremeno, popravka oštećene spoljne površine mogla bi biti jednostavnija od zamene velikog čvrstog krila napravljenog od kompozitnih materijala.
Najveći izazov biće dokazivanje da ovakva krila mogu dugo da zadrže oblik pri vetru, kiši i promenama temperature. Ipak, prvi letovi pokazuju da budućnost bespilotnih letelica ne mora nužno da bude tvrđa i teža. Ponekad upravo konstrukcija koja deluje mekano omogućava duži, ekonomičniji i praktičniji let.
S.B.
