Jedan fosil pronađen u zapadnom Teksasu proveo je gotovo četiri decenije pod pogrešnim imenom. Kada su ga paleontolozi osamdesetih godina prvi put proučavali, zaključili su da pripada mladom primerku drevnog vodenog člankonošca srodnog rakovima. Takva identifikacija nije bila nelogična: tamni otisak nalazio se među fosilima sličnih životinja, detalji su bili teško vidljivi, a telo je na prvi pogled zaista izgledalo mnogo više „rakoliko“ nego što očekujemo od insekta. Nova analiza potpuno je preokrenula priču. ScienceAlert je 28. avgusta objavio rezultate istraživanja prema kojima je životinja, stara približno 324 miliona godina, zapravo predstavljala potpuno novu vrstu veoma ranog insekta. Nazvana je Chosha praecursor, a njen izgled ruši jednu od najosnovnijih predstava koju imamo o insektima – umesto šest nogu kakve očekujemo kod današnjih vrsta, duž stomaka imala je niz neobičnih, veslastih dodataka, pa ih je ukupno bilo čak 24.
Ključ nije bio pronalazak novog fosila, već drugačiji pogled na stari. Istraživači su koristili snimanje ukrštenom polarizovanom svetlošću, čime su uspeli da smanje odsjaj sa kamena i izvuku detalje koji su ranijim generacijama stručnjaka praktično bili nevidljivi. Pojavili su se obrisi glave, antena i drugih struktura koje mnogo jasnije odgovaraju ranim šestonošcima. Evolutivna analiza zatim je pokazala da se Chosha praecursor nalazi veoma blizu početka razvoja grupe kojoj pripadaju današnji insekti. Posebno zanimljivi su dodatni stomаčni ekstremiteti koji podsećaju na škržne ili plivačke strukture. Današnji insekti imaju samo tri para nogu na grudnom delu tela, dok stomak uglavnom nema takve razvijene ekstremitete. Fosil zato izgleda kao svojevrsna evolucionа mešavina osobina koje danas povezujemo sa različitim granama člankonožaca.
Takav raspored otvara mnogo veće pitanje od toga kako je jedna životinja izgledala. Naučnici već dugo pokušavaju da rekonstruišu prelazak predaka insekata iz vodenog u kopneno okruženje. Jednostavna slika po kojoj je neka potpuno vodena životinja jednog dana „izašla iz mora“ očigledno je previše gruba. Novi fosil podržava ideju o dugoj međufazi u kojoj su rani insekti ili njihovi bliski preci mogli da koriste i vodu i kopno. Veslasti ili škrgoliki dodaci mogli su pomagati u plivanju ili disanju u vodi, dok su druge osobine tela već išle prema građi kasnijih kopnenih insekata. Istraživači su ponovo analizirali i nekoliko drugih zagonetnih fosila iz devona i karbona i pronašli slične znake da je rana evolucija insekata bila anatomski mnogo raznovrsnija nego što se zaključuje gledanjem današnjih predstavnika.
Priča je zanimljiva i kao podsetnik da muzejske kolekcije nisu završene knjige. U depoima širom sveta nalaze se milioni primeraka koji su dobili etiketu pre nekoliko desetina ili čak više od jednog veka, kada nisu postojale današnje metode snimanja i genetske ili računarske analize. Novi fosil nije čekao ispod neistraženog sloja stene – nauka ga je već imala u rukama, samo ga nije pravilno videla. Ponekad veliko otkriće zato ne zahteva ekspediciju na drugi kraj sveta, već odluku da se stari predmet ponovo izvadi iz fioke i pogleda pod drugačijim svetlom. U ovom slučaju rezultat je stvorenje koje izgleda gotovo kao da je sastavljeno od delova dve različite životinje i koje možda čuva jedan od tragova trenutka kada je jedna od najuspešnijih grupa životinja na planeti tek učila kako da živi na kopnu.
S.B.
