Zimski uslovi na trotoarima i ulicama svake godine povećavaju broj ortopedskih povreda. Dovoljan je jedan pogrešan korak na ledu da dođe do pada koji može ostaviti dugoročne posledice, naročito kod starijih osoba, ali ni mlađi nisu pošteđeni rizika.
Sneg i poledica predstavljaju skrivenu opasnost za sve pešake. Iako se često smatra da su najugroženiji stariji i slabije pokretni, praksa pokazuje da padovi pogađaju sve generacije. U jednom trenutku hod je siguran, a već u sledećem dolazi do klizanja i naglog pada, koji može izazvati povrede od kojih se oporavlja mesecima.
Za starije osobe, ovakvi padovi često imaju teže posledice. Prelom kuka ili povreda glave mogu ozbiljno ugroziti samostalnost, produžiti oporavak i povećati rizik od trajnog invaliditeta. Međutim, i kod mlađih ljudi padovi na ledu često dovode do preloma ruku, nogu i skočnog zgloba, kao i do uganuća i istegnuća.
Kako smanjiti rizik od povreda
Stručnjaci savetuju da se tokom zimskih dana kretanje prilagodi uslovima na terenu. Preporučuje se sporiji hod sa kraćim koracima, dobra koncentracija i stalno gledanje ispred sebe. Ruke treba držati slobodnim radi održavanja ravnoteže, a nošenje teških torbi ili predmeta koji zaklanjaju vidno polje treba izbegavati.
Poseban oprez potreban je pri ulasku i izlasku iz vozila, na pešačkim prelazima i belim površinama, kao i u situacijama kada se žuri. Korišćenje obuće sa đonom otpornim na klizanje i izbegavanje alkohola dodatno smanjuju rizik od pada.
Najčešće povrede usled klizanja i pada
Pad na ledu može da izazove različite vrste povreda, od blažih do veoma ozbiljnih. Najčešće se javljaju posekotine i modrice, potres mozga, uganuća i istegnuća, kao i povrede leđa, vrata i ramena. Ipak, najteže posledice su prelomi kostiju.
Među najčešćim zimskim prelomima izdvajaju se:
Prelom zgloba ruke (distalnog radijusa) – tipična povreda nastala pri padu na ispruženu ruku, praćena bolom, otokom i smanjenom pokretljivošću.
Prelom kuka – teška povreda koja gotovo uvek zahteva operaciju i dug oporavak, naročito kod starijih osoba.
Prelom skočnog zgloba – nastaje usled uvrtanja stopala pri padu i često onemogućava normalno hodanje.
Kompresioni prelom kičme – može se javiti pri padu na leđa ili zadnjicu i dovesti do hroničnog bola ako se ne leči pravilno.
Rizik od padova dodatno povećavaju loš vid, hronična oboljenja, uzimanje više lekova, raniji padovi i strah od ponovnog klizanja. Težina povrede zavisi od mesta pada, fizičkog stanja osobe i uslova okoline.
Iako se kod mnogih preloma savetuje mirovanje, savremeni pristupi lečenju nude i dodatne mogućnosti koje mogu ubrzati oporavak. Najvažnije je povredu ne zanemariti i na vreme potražiti medicinsku pomoć, jer pravovremena reakcija može značajno uticati na ishod i povratak normalnom životu.
