Verske promene u vikinškoj Skandinaviji često se u kratkim istorijskim pregledima predstavljaju kao jasan prelaz sa nordijskih bogova na hrišćanstvo. Predmeti iz novootkrivene danske riznice, međutim, pokazuju da je stvarnost bila mnogo složenija.
U glinenoj posudi zakopanoj u 10. veku pronađeni su simboli povezani sa obe tradicije. Mali Torov čekić nalazio se uz predmete sa hrišćanskim krstovima, novčiće, srebrne poluge, narukvice i isečene komade plemenitog metala.
Takva kombinacija ne mora da znači da je vlasnik bio neodlučan. U vreme velikih promena verski simboli mogli su istovremeno imati duhovnu, političku i ekonomsku vrednost. Krst je mogao predstavljati prihvatanje nove vere, ali i povezanost sa hrišćanskim vladarima i trgovačkim partnerima. Torov čekić mogao je ostati znak zaštite, pripadnosti i porodične tradicije.
Muzej Severnog Jitlanda istakao je da veličina i sastav nalaza ukazuju na osobu visokog položaja. Vlasnik je verovatno bio uključen u mrežu koja se protezala mnogo dalje od njegovog neposrednog naselja.
Hrišćanstvo se u Danskoj nije širilo samo propovedanjem. Kraljevi su novu veru koristili za povezivanje sa evropskim dvorovima, učvršćivanje vlasti i razvoj drugačijih institucija. Trgovci su se susretali sa hrišćanskim običajima u lukama i gradovima, dok su se stari obredi još dugo održavali u porodicama i lokalnim zajednicama.
Čuveni kralj Harald Plavozubi na kamenu iz Jelinga objavio je da je „učinio Dance hrišćanima“, ali jedna kraljevska poruka nije mogla preko noći promeniti verovanja čitavog stanovništva. Arheološki nalazi pokazuju preklapanje pogrebnih običaja, simbola i načina života tokom više generacija.
Postoji i mogućnost da pojedini predmeti nisu korišćeni prvenstveno kao verski simboli. U riznici u kojoj se srebro meri po težini, privezak sa krstom ili čekićem mogao je istovremeno biti amajlija, nakit i dragoceni metal.
Upravo zato kontekst nalaza ima veliki značaj. Položaj predmeta, tragovi habanja, način izrade i poreklo srebra mogu pomoći arheolozima da utvrde da li su ukrasi nošeni, razmenjivani ili pripremljeni za topljenje.
Riznica je pronađena slučajno tokom radova u privatnom dvorištu, a vest o njenom značaju ponovo je dospela u međunarodne medije. Oko 700 komada sada će biti pojedinačno očišćeno, evidentirano i proučeno.
Analize bi mogle pokazati gde je metal iskopan, u kojim oblastima su kovani novčići i koliko je dugo zbirka nastajala. Ako predmeti potiču iz udaljenih krajeva, biće moguće preciznije rekonstruisati trgovačke i političke veze njihovog vlasnika.
Najzanimljivija poruka nalaza možda nije sadržana ni u jednom predmetu pojedinačno. Ona se nalazi u njihovom zajedničkom prisustvu. Ljudi 10. veka nisu živeli u uredno odvojenim istorijskim poglavljima. Mogli su čuvati simbol starog boga, koristiti novac hrišćanskog vladara i učestvovati u svetu koji se menjao brže nego što su tradicije nestajale.
S.B.
