Metformin je jedan od najčešće korišćenih lekova za dijabetes tipa 2 i decenijama se smatralo da najveći deo njegovog dejstva nastaje u jetri i crevima. Novo istraživanje pokazuje da lek može da deluje i na poseban centar u mozgu koji učestvuje u kontroli nivoa šećera u krvi.
Naučnici su proučavali ventromedijalni hipotalamus, mali deo mozga važan za metabolizam, apetit i regulaciju energije. Posebnu pažnju usmerili su na protein Rap1, za koji se pokazalo da ima važnu ulogu u odgovoru na metformin.
ScienceDaily je 25. jula objavio da male doze metformina nisu uspevale da snize šećer kod laboratorijskih životinja kojima je Rap1 uklonjen samo iz ovog dela mozga. Drugi lekovi, uključujući insulin i preparate iz grupe GLP-1, i dalje su delovali, što ukazuje da se radi o posebnom mehanizmu vezanom upravo za metformin.
Rezultat ne znači da ranija saznanja o jetri više nisu važna. Metformin i dalje smanjuje stvaranje glukoze u jetri i utiče na osetljivost organizma na insulin. Novo otkriće samo dodaje još jedan deo složenoj slici njegovog delovanja.
Lek se koristi od šezdesetih godina prošlog veka, ali njegovi puni molekularni efekti još nisu potpuno objašnjeni. Upravo zbog toga istraživanje privlači pažnju: jedan od najpoznatijih preparata u medicini i dalje može da iznenadi naučnike.
Mozak stalno prima podatke o količini energije, hormonima i hranljivim materijama u krvi. Na osnovu tih signala utiče na glad, rad jetre i način na koji telo koristi glukozu. Metformin bi, prema novim rezultatima, mogao da koristi upravo tu centralnu mrežu.
Istraživanje je sprovedeno na životinjskim modelima, pa je potrebno potvrditi koliko je isti mehanizam važan kod ljudi. To je posebno značajno jer se doze, metabolizam i dugotrajna upotreba razlikuju između eksperimentalnih životinja i pacijenata.
Ukoliko se nalaz potvrdi, mogao bi pomoći u razvoju preciznijih terapija koje deluju na iste moždane puteve, ali uz manje neželjenih efekata.
Metformin zato možda nije samo lek koji „smiruje” jetru. Deo njegovog uspeha mogao bi počinjati u mozgu, u centru koji neprestano odlučuje koliko šećera organizam treba da proizvede i potroši.
S.B.
