Gubitak telesne mase najčešće se povezuje sa ishranom i fizičkom aktivnošću, dok se spavanje posmatra kao odvojena tema. Savremena medicina sve više ukazuje da kvalitet i trajanje sna mogu uticati na glad, izbor hrane, metabolizam i sposobnost osobe da se pridržava zdravijih navika.
JAMA je 29. jula objavila stručni pregled posvećen vezi između spavanja i gojaznosti. Autori preporučuju da lekari tokom procene telesne mase ne pitaju samo šta pacijent jede i koliko se kreće, već i koliko dugo spava, da li se često budi i da li postoje znaci poremećaja poput opstruktivne apneje.
Nedostatak sna može poremetiti hormone i moždane centre koji učestvuju u regulaciji apetita. Umorna osoba često traži brzo dostupnu energiju, intenzivnije reaguje na masnu i slatku hranu i ima manje volje za fizičku aktivnost.
Veza funkcioniše i u drugom smeru. Višak telesne mase povećava rizik od apneje u snu, stanja u kojem se disanje tokom noći više puta prekida. Osoba može provesti dovoljno sati u krevetu, ali se ipak probuditi iscrpljena jer je san bio stalno prekidan.
Takav krug teško je prekinuti samo savetom da se jede manje. Ukoliko pacijent noću ne diše pravilno ili zbog smenskog rada stalno spava u različito vreme, promena jelovnika može biti mnogo teža.
Stručnjaci ipak ne tvrde da će nekoliko dodatnih sati sna automatski dovesti do mršavljenja. Gojaznost zavisi od genetike, okruženja, dostupnosti hrane, lekova, stresa i brojnih drugih faktora.
Značaj sna je u tome što predstavlja deo slike koji se često zanemaruje. Lečenje apneje, uspostavljanje redovnijeg ritma i smanjenje noćnih prekida mogu poboljšati energiju i olakšati druge promene.
Kod nas se hrkanje i umor često prihvataju kao normalan deo života, iako mogu biti signal ozbiljnog poremećaja. Razgovor o telesnoj težini zato ne bi trebalo da se završi samo na tanjiru i broju koraka.
Ponekad je važno pitanje postaviti nekoliko sati ranije: šta se sa organizmom događa tokom noći?
S.B.
