Na visinama većim od 6.000 metara vazduh je redak, temperature su veoma niske, a hrane gotovo da nema. Takva mesta deluju kao okruženje u kojem sisari ne bi mogli dugo da opstanu. Ipak, jedan mali glodar uspeva da živi blizu vrhova Anda, na visinama na kojima nije poznato stalno prisustvo drugih sisara.
Smithsonian Magazine je predstavio istraživanje o andskom lisnatom mišu, čije telo ima posebne sposobnosti za stvaranje toplote i korišćenje ograničene količine kiseonika. Ove životinje pronađene su na približno 6.700 metara nadmorske visine, u uslovima koji podsećaju na hladne i surove predele druge planete.
Mali sisari inače brzo gube toplotu jer imaju veliku površinu tela u odnosu na zapreminu. Zbog toga moraju često da jedu i troše mnogo energije kako bi održali stabilnu temperaturu. Na planinskom vrhu taj zadatak je još teži, jer nema mnogo biljaka, semena ni zaklona.
Analize pokazuju da miš veoma efikasno proizvodi telesnu toplotu bez podrhtavanja mišića. U tom procesu važnu ulogu ima posebno masno tkivo koje energiju iz hrane pretvara direktno u toplotu. Istovremeno, njegov krvotok i ćelije prilagođeni su radu u vazduhu sa znatno manje kiseonika nego na nivou mora.
Ostaje pitanje čime se ove životinje hrane. Moguće je da skupljaju semenke i sitne delove biljaka koje vetar donosi sa nižih područja ili da povremeno silaze do bogatijih staništa. Njihovo prisustvo pokazuje da čak i naizgled pusti planinski vrhovi mogu imati složeniji život nego što se pretpostavljalo.
Istraživanje takvih životinja može pomoći naučnicima da bolje razumeju kako organizam reaguje na nedostatak kiseonika i ekstremnu hladnoću. To je korisno za biologiju, medicinu i proučavanje granica u kojima sisari mogu da funkcionišu.
Mali miš nije osvojio planinu opremom, zalihama ili skloništem. Njegovo telo je tokom mnogih generacija postalo savršeno prilagođen sistem koji od veoma malo hrane i kiseonika uspeva da napravi dovoljno toplote za život iznad oblaka.
S.B.
