Ljudi koji su socijalno izolovani brže gube kognitivne sposobnosti, dok redovno druženje i društvena aktivnost pomažu da mozak duže ostane u dobroj formi, pokazuju nova međunarodna istraživanja.
Socijalna izolacija ne utiče samo na osećaj usamljenosti, već ima ozbiljne posledice po mentalno i fizičko zdravlje. Istraživanja povezuju manjak društvenih kontakata sa većim rizikom od depresije, anksioznosti, demencije, srčanih oboljenja, moždanog udara i prerane smrti, uz slabljenje imunog sistema i povećanje krvnog pritiska.
Naučnici sa Univerziteta Sent Endruz utvrdili su da postoji direktna veza između socijalne izolacije i ubrzanog kognitivnog pada u kasnijem životu, nezavisno od toga da li se osobe subjektivno osećaju usamljeno. Studija objavljena u časopisu The Journals of Gerontology pokazuje da socijalna izolacija i usamljenost nisu isto – izolacija se meri stvarnim društvenim kontaktima i aktivnostima, dok je usamljenost lični osećaj, piše eklinika.
Rezultati velikog međunarodnog istraživanja, koje je obuhvatilo više od 30.000 ljudi i preko 137.000 testova kognitivnih funkcija u periodu od 2004. do 2018. godine, pokazali su da smanjenje socijalne izolacije ima zaštitni efekat na mozak kod svih grupa stanovništva, bez obzira na pol, poreklo ili nivo obrazovanja.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da je socijalna izolacija česta u bogatim zemljama. Pre pandemije kovida 19, oko četvrtine osoba starijih od 65 godina smatralo se socijalno izolovanim, dok je usamljenost prepoznata kao ozbiljan javnozdravstveni problem u zemljama poput SAD, Velike Britanije, Nemačke i Japana. Samo u SAD, sa Alchajmerovom bolešću živi oko 6,9 miliona ljudi.
Kako za Alchajmerovu bolest ne postoji lek, prevencija je od presudnog značaja. Autorka studije dr Džo Hejl sa Univerziteta Sent Endruz ističe da redovna društvena interakcija nije važna samo za emocionalno, već i za kognitivno zdravlje, te da bi omogućavanje socijalnih kontakata, posebno starijim osobama koje žive same, trebalo da bude prioritet javnog zdravlja.
