Postoji grupa ljudi starijih od 80 koji pamte i razmišljaju kao da su “preskočili” deo starenja. Sajentifik ameriken, pozivajući se na studiju u časopisu Nature, piše da su naučnici u uzorcima mozga tražili tragove odrasle neurogeneze – stvaranja novih neurona u hipokampusu, regionu ključnom za pamćenje.
Rezultat je paradoksalan i uzbudljiv: i kod zdravih starijih osoba mogu se naći nezreli neuroni, ali kod “super-agera” ih je bilo još više nego u drugim grupama, pa čak i značajno više nego kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću. Ipak, brojke traže oprez: grupe su bile male (po deset ili manje učesnika), pa autori i komentatori naglašavaju da ovo nije “konačna presuda”, već smer.
Još zanimljivije je kako su do toga došli. Pored klasičnih proteinskih markera, tim je koristio i naprednije metode poput single-cell RNK sekvenciranja, kao i epigenetičke “potpise” (hemijske oznake koje utiču na ekspresiju gena). Time pokušavaju da preseku dugogodišnju raspravu: da li odrasli ljudi zaista stvaraju nove neurone ili smo do sada gledali “pogrešne signale”.
Šira poruka je praktična: ako mozak ima mehanizme da održava “mlade” ćelije i u dubokoj starosti, onda je legitimno pitati kako da se taj proces podrži – lekovima, životnim navikama ili terapijama. Koautor Orli Lazarov pominje upravo tu ideju: razumevanje alata kojima mozak održava kogniciju moglo bi da pomogne razvoju tretmana za pad pamćenja.
S.B.
