Muzika je jedna od retkih stvari koju ljudi koriste bez mnogo objašnjenja: za rad, tugovanje, trening, kuvanje, vožnju, uspavljivanje dece, slavlje i oporavak. Nauka sve više potvrđuje ono što svakodnevica već zna — muzika nije samo pozadina, nego aktivan uticaj na telo, emocije i odnose.
Le Monde je nedavno objavio razgovor sa neuropsihološkinjom Izabel Peretz, koja ističe da su koristi muzike brze, raznolike i bez neželjenih efekata u uobičajenom smislu te reči. U tekstu se naglašava da muzika utiče na mozak, telo, emocije i društvene veze, slično kao što se danas ozbiljno govori o sportu i ishrani.
Ova tema je dragocena jer ne traži skupu opremu ni posebnu stručnost. Pevanje u kolima, slušanje omiljene pesme posle napornog dana, sviranje instrumenta, hor, ples ili zajedničko slušanje muzike mogu trenutno promeniti atmosferu. Muzika ume da reguliše tempo disanja, pokrene sećanje, smanji osećaj usamljenosti i pomogne čoveku da imenuje raspoloženje koje nije znao da objasni.
Za Srbiju je ovo posebno prirodno. Muzika je kod nas deo gotovo svake životne situacije: od svadbe i slave do kafane, treninga, protesta, tuge i obične kućne subote. Ipak, retko je posmatramo kao naviku mentalne higijene. A možda bi trebalo.
Ne mora sve biti terapija da bi bilo lekovito. Nekad je dovoljno napraviti listu pesama za jutro, drugu za šetnju, treću za smirenje. Nekome pomaže klasična muzika, nekome jazz, nekome stari rok, nekome narodna pesma koju je čuo u detinjstvu.
Muzika ne rešava probleme umesto nas, ali menja stanje iz kojeg im prilazimo. A to, u danu punom buke, može biti više nego dovoljno.
S.B.
