U sezoni prehlada i gripa postoji jedna istina koju roditelji osećaju na sopstvenoj koži: što je dete mlađe, to se češće nešto “zakači”. U aktuelnoj priči AP prenosi rezultate istraživanja na školskom uzrastu koje ukazuje da najmlađi učenici u kolektivima nose najviše klica — što nije moralna osuda, već logika: tek uče navike, češće diraju lice, dele igračke, imaju manje “rutine” oko pranja ruku i maramica.
Za Srbiju je ovo posebno relevantno jer vrtići i niži razredi škole funkcionišu kao mali ekosistemi. Dobra vest je da se veliki deo problema rešava jednostavnim, realnim potezima: pranje ruku kad se uđe u kuću i pre jela, kratko provetravanje prostorija, lični peškiri, i dogovor sa detetom da flašica i pribor ne idu “od usta do usta”. Nije cilj sterilnost — cilj je smanjenje prenosa.
Još jedna važna stvar: roditelji često preteraju sa dezinfekcijom, a zaborave ono što najviše radi — doslednost. Dete koje zna da pere ruke 20 sekundi sapunom i vodom, koje zna da kija u lakat, i koje ima “svoju” flašicu, već je napravilo razliku. A odrasli? Odrasli treba da se sete da su i oni deo lanca: kvake, telefoni i volan često prenose više nego igračke.
S.B.
