U poslednjih nedelju dana više uglednih izvora se bavilo pitanjem koje mnogi ignorišu dok ne osete posledice: da li je „noćni ritam“ samo navika ili i faktor rizika. Nove analize i saopštenja stručnih udruženja ukazuju da ljudi koji su aktivniji u kasnim satima, a dan započinju umorni, češće nose i prateće navike koje opterećuju kardiovaskularni sistem. Ne radi se o moralizovanju nad noćnim sovama, već o tome da organizam ipak voli predvidljivost, a srce naročito.
Najproblematičnije nije jedno kasno veče, nego obrazac: kasno svetlo, kasni obroci, preskakanje jutra, pa onda kafe i „guranje“ kroz dan. U tom režimu, telo često ostaje u stanju blagog stresa, a san postaje kratak i plitak. Zanimljivo je što se u ovim pričama sve više naglašava da rizik ne dolazi samo „od sata“, već od ponašanja koje ide uz taj sat. Drugim rečima: nije pitanje da li voliš noć, nego kako izgleda tvoja noć i šta ti ostane od jutra.
Za Srbiju je to priča iz stvarnog života. Rad u smenama, dugi prevoz, dodatni poslovi, a onda i navika da se „odmori“ kasno uz ekran – sve to gura ljude u noćni režim bez namere. Dobra vest je da ne moraš da postaneš jutarnji tip preko noći: dovoljno je da pomeriš rutinu za 15–20 minuta nekoliko dana zaredom, da uvedeš „gašenje“ svetla i da poslednji obrok ne bude tik pred krevet. Mali potezi, ali srce ih pamti.
S.B.
