Nokat je mala ploča, ali je čitav dnevnik navika. Kad postane mekan, lomi se u slojevima ili se “listi” na vrhu, telo vam često govori da je previše vode, hemije i mehaničkog stresa, a premalo zaštite. Ljudi misle da su nokti “slabi po prirodi”, a onda se ispostavi da su u poslednja dva meseca stalno u deterdžentu, gel-laku bez pauze ili u navici da se gura zanoktica i čupa koža.
Prva stvar koju nokti traže je da ih prestanete potapati. Dugo stajanje u vodi pa sušenje stvara ciklus bubrenja i skupljanja ploče, a to vodi listanju. Rukavice za sudove nisu luksuz nego najjeftinija terapija. Druga stvar je pauza od agresivnih tretmana: gel i trajni lak mogu izgledati kao spas, ali skidanje acetonom, turpijanje i ponavljanje bez odmora često proradi kao brusni papir. Ako već radite trajni lak, tražite blaže skidanje, kraće turpijanje i obavezno period odmora.
Zanoktice su posebna priča. One nisu “višak” nego zaptivka koja štiti od infekcije. Kad se stalno seku i guraju, koža puca, a bakterije i gljivice dobiju ulaz. Umesto toga, smislenije je omekšati ih uljem i blago potisnuti posle tuširanja, bez nasilja. Hidratacija ruku i noktiju više puta dnevno, naročito zimi, često napravi razliku za dve-tri nedelje.
Ako se pojave promene boje, zadebljanje, odvajanje nokta od podloge ili neprijatan miris, nemojte to “mazati na svoju ruku” – tada je pametnije proveriti da li je u pitanju gljivična infekcija ili nešto drugo, jer pogrešan preparat može da zamaskira problem i produži ga.
Nokat je spor, ali je pošten: ono što mu radite danas, videćete za mesec dana. Zato je najbolji plan doslednost, ne “čarobni serum”.
S.B.
