Ajkule čekićare prepoznatljive su po širokoj glavi čiji su krajevi izvučeni u stranu, ali jedna njihova rođaka ima nešto blažu i zaobljeniju verziju tog neobičnog oblika. Reč je o bonnethead ajkuli, najmanjem predstavniku porodice čekićara, čija glava podseća na lopatu ili polukružni šešir. Mužjaci i ženke nemaju potpuno isti oblik glave, a naučnici su gotovo dve decenije verovali da znaju zbog čega. Nova analiza pokazala je da su čitavu priču posmatrali iz pogrešnog ugla.
Prethodno objašnjenje glasilo je da mužjaci tokom sazrevanja razvijaju izraženiji i šiljatiji prednji deo glave. Ta promena smatrana je sekundarnom polnom osobinom, odnosno karakteristikom koja se pojavljuje sa dostizanjem odraslog doba. Istraživači su sada pratili razvoj jedinki različitih veličina i ustanovili nešto sasvim suprotno: oba pola počinju život sa relativno šiljatom glavom, ali ona kod ženki tokom rasta postaje mnogo zaobljenija.
Rezultate je 4. septembra predstavio ScienceDaily, ističući da razlika između polova ne nastaje tako što mužjak razvija novu osobinu, već prvenstveno tako što se oblik glave ženke menja sa odrastanjem. Ta naizgled mala razlika potpuno menja pitanje koje naučnici treba da postave. Više nije najvažnije zbog čega mužjak dobija šiljatu glavu, već šta podstiče zaobljavanje glave ženke.
Bonnethead ajkule žive u toplim, plitkim priobalnim vodama zapadnog Atlantika i istočnog Pacifika. U odnosu na velike čekićare, prilično su male i najčešće ne dostižu ni metar i po. Hrane se rakovima, školjkama, manjim ribama i morskom travom, a njihova široka glava nosi čula koja im pomažu da u pesku pronađu skriven plen.
Istraživači su uporedili životinje iz dva zaliva na Floridi. Fotografisali su njihove glave iz precizno određenih uglova, beležili dimenzije tela i analizirali kako se proporcije menjaju tokom rasta. Tako su mogli da razlikuju stvarne razvojne promene od jednostavne činjenice da odrasla ajkula ima veće telo.
Jedno od mogućih objašnjenja bilo je da različita ishrana menja način na koji se glava razvija. Ako ženke i mužjaci love drugačiji plen, mišići vilice i opterećenje kostura mogli bi uticati na konačan oblik. Međutim, analiza nije pronašla dovoljno dokaza da je hrana glavni uzrok.
Zaobljenija glava odraslih ženki možda je povezana sa hidrodinamikom, položajem čulnih organa ili načinom na koji se kreću u plitkoj vodi. Moguće je i da hormoni koji učestvuju u polnom sazrevanju menjaju rast hrskavice. Naučnici za sada nemaju konačan odgovor, ali novo otkriće suzilo je krug pitanja koja treba istražiti.
Glava čekićara nije samo neobičan ukras. Širi raspored očiju može povećati vidno polje, dok brojni elektroreceptori omogućavaju otkrivanje izuzetno slabih električnih signala koje proizvode mišići plena. Promena oblika zato može uticati na lov, navigaciju i ponašanje životinje.
Bonnethead je zanimljiv i zbog neuobičajene ishrane. Iako je ajkula, može da pojede i iskoristi određenu količinu morske trave. To je čini jednim od retkih poznatih primera ajkule koja hranljive materije ne dobija isključivo iz životinjskog plena.
Nova studija pokazuje koliko dugo može opstati jednostavno, ali pogrešno objašnjenje. Kada odrasli mužjak i ženka izgledaju različito, prirodno je pretpostaviti da je jedan pol naknadno razvio posebnu osobinu. Tek praćenje čitavog razvoja otkrilo je da su mlade ajkule međusobno sličnije i da se najveća promena zapravo događa kod ženki.
Misterija još nije u potpunosti rešena, ali je sada barem jasno ko se menja. Ponekad naučni napredak ne počinje novim odgovorom, već shvatanjem da je staro pitanje sve vreme bilo postavljeno pogrešno.
S.B.
