Još donedavno, popodnevna dremka bila je sinonim za lenjost ili „luksuz koji sebi ne smeš da priuštiš“. Međutim, u poslednje dve nedelje ugledni medicinski i science portali ponovo otvaraju ovu temu, ali iz sasvim drugog ugla. Kratko spavanje od 15 do 20 minuta sve češće se opisuje kao jednostavan alat za mentalni reset, posebno u svetu u kome su pažnja i energija stalno na ispitu. Lekari i neurolozi naglašavaju da ovde nije reč o dubokom snu, već o kratkom prekidu koji mozgu omogućava da se „restartuje“ bez osećaja tromosti.
U novijim analizama navodi se da ovakva kratka dremka može da poboljša koncentraciju i do 30 odsto u narednim satima, dok se nivo subjektivnog stresa primetno smanjuje. Ključ je u trajanju: duže spavanje tokom dana može da poremeti noćni san, ali kratko zatvaranje očiju, bez potpunog uranjanja u san, ima suprotan efekat. Zanimljivo je da se ovaj pristup sve češće preporučuje i zaposlenima u zahtevnim profesijama, gde se od ljudi očekuje konstantna budnost i brzina.
U Srbiji je odnos prema popodnevnom odmoru i dalje podeljen. S jedne strane postoji kulturno sećanje na „odmor posle ručka“, a s druge pritisak da se dan iskoristi do poslednjeg minuta. Upravo zato se tihi povratak dremke odvija bez velike pompe: desetak minuta tišine, zatvorenih očiju ili blagog sna, često u fotelji ili na kauču. Ne kao beg od obaveza, već kao način da se ostatak dana dočeka sabranije. U vremenu stalne iscrpljenosti, kratka dremka više ne deluje kao slabost, već kao razuman odgovor tela.
S.B.
