Zapušen nos, suvo grlo i osećaj nedostatka vazduha ujutru nisu retkost tokom zime, čak i kod ljudi koji nisu prehlađeni. Lekari upozoravaju da uzrok često nije bolest, već loš kvalitet vazduha u toplim, zatvorenim prostorijama, koji se uz malo pažnje može značajno poboljšati.
Tokom zimskih meseci većina domaćinstava provodi dane u zatvorenim, zagrejanim prostorima sa minimalnom ventilacijom. Iako ovakav način života štiti od hladnoće, on istovremeno stvara uslove za nakupljanje prašine, spora buđi i hemijskih isparenja od kuvanja i sredstava za čišćenje. Sve to utiče na kvalitet vazduha koji udišemo, zbog čega se mnogi bude sa zapušenim nosom, kašljem ili iritacijom očiju.
Interventni pulmolog dr Madhav Čopra podseća da zagađenje vazduha nije problem isključivo spoljne sredine. Naprotiv, tokom zime kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru često je lošiji nego napolju, jer su domovi zatvoreni, a koncentracije čestica i isparljivih organskih jedinjenja rastu. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine SAD, nivo pojedinih zagađivača u zatvorenom prostoru može biti i nekoliko puta viši nego na otvorenom.
Poseban problem predstavlja suv vazduh, koji je posledica grejanja. Niska vlažnost isušuje sluzokožu disajnih puteva i remeti prirodni mehanizam njihove zaštite. Kada se zaštitni sloj sluzi isuši, organizam teže izbacuje prašinu, alergene i mikroorganizme, što povećava rizik od iritacija i respiratornih infekcija. Suv vazduh može da pogorša simptome alergija i astme, ali i da izazove krvarenje iz nosa, suvu kožu i učestalo kašljanje.
Topao i ustajao vazduh, naročito u kombinaciji sa kondenzacijom na prozorima i zidovima, pogoduje i razvoju buđi. Njene spore mogu dodatno da iritiraju disajne puteve i pogoršaju postojeće zdravstvene tegobe. Istovremeno, prašina i grinje se lakše zadržavaju u prostorijama koje se retko provetravaju, što je jedan od čestih razloga zimskih pogoršanja alergija.
Stručnjaci ističu da se kvalitet vazduha u domu može poboljšati bez velikih ulaganja. Redovno kratko provetravanje, čak i tokom hladnih dana, pomaže da se uklone unutrašnji zagađivači i uspostavi bolja ravnoteža vlažnosti. Važno je, međutim, birati trenutke kada je spoljašnji vazduh čistiji. Održavanje uređaja za grejanje i redovna zamena filtera dodatno doprinose zdravijem okruženju.
Optimalna vlažnost vazduha u zatvorenim prostorima trebalo bi da bude umerena, jer i preterana suvoća i prevelika vlažnost mogu da izazovu probleme. U tom smislu, ovlaživači i odvlaživači vazduha mogu biti korisni ako se pravilno koriste i redovno održavaju. Redovno čišćenje prostora, naročito spavaćih soba, takođe ima važnu ulogu u smanjenju količine prašine i alergena, piše eKlinika.
Posebnu pažnju zimi treba posvetiti i bezbednosti, jer uređaji za grejanje mogu da povećaju rizik od ugljen-monoksida, gasa bez mirisa koji je izuzetno opasan po zdravlje. Simptomi poput glavobolje, vrtoglavice i mučnine mogu ukazivati na izloženost ovom gasu i zahtevaju hitnu reakciju.
Iako većina tegoba može da se ublaži promenom navika, lekari savetuju da se obratimo zdravstvenom radniku ukoliko simptomi potraju ili se pogoršavaju. Dugotrajan kašalj, otežano disanje ili česte glavobolje mogu biti znak da kvalitet vazduha ozbiljno utiče na zdravlje i da je potrebna stručna procena.
Zimska „bolest iz tople sobe“ često je tiha i podmukla, ali uz malo pažnje prema vazduhu koji udišemo, moguće je sačuvati zdravlje disajnih puteva i lakše podneti hladne mesece.
