Savet „šetajte više” zvuči jednostavno, ali ljudsko telo retko funkcioniše po istom šablonu za sve. Ono što je jednoj osobi lagana rutina, drugoj može biti ozbiljan napor. Upravo zato nova istraživanja o vežbanju sve više naglašavaju da nije važno samo koliko se krećemo, već i odakle krećemo.
Guardian je objavio tekst o studiji prema kojoj ljudi slabije kondicije moraju da provedu više vremena u fizičkoj aktivnosti kako bi dostigli sličan nivo smanjenja kardiovaskularnog rizika kao oni koji su već u boljoj formi. Navodi se razlika od dodatnih 30 do 50 minuta nedeljno, mada su pojedini stručnjaci izneli i rezerve prema tumačenju rezultata.
Ova vest je korisna jer ruši jednu od najčešćih zabluda: da je isti savet automatski jednako primenljiv za sve. Neko ko godinama ne vežba ne počinje sa iste tačke kao osoba koja redovno hoda, vozi bicikl ili trenira. Ali to ne znači da treba odustati, već da se napredak mora meriti pametnije.
Za Srbiju, gde mnogi ljudi sede na poslu, zatim sede u kolima ili autobusu, pa dan završe umorni pred ekranom, ova tema je vrlo konkretna. Nije svima potrebno da odmah kupe opremu, krenu u teretanu ili postave velike ciljeve. Nekima je prvi uspeh 15 minuta brže šetnje dnevno.
Najbolji trening nije onaj koji zvuči najambicioznije, nego onaj koji se ponovi i sledeće nedelje. Kondicija se ne vraća na silu, već kroz ritam.
Ako je neko dugo bio neaktivan, poruka nije obeshrabrujuća. Naprotiv. Telo traži više strpljenja, ali ume da uzvrati čim mu se da prilika.
S.B.
