Prostor između zvezda na prvi pogled deluje kao potpuna praznina, ali kvantna fizika odavno tvrdi da vakuum nije sasvim „ništa“. Prema kvantnoj elektrodinamici, u njemu postoje kratkotrajni efekti koji u normalnim okolnostima gotovo ne mogu da se registruju. Jedna od najneobičnijih posledica naziva se vakuumska dvolomnost: u dovoljno snažnom magnetnom polju čak i prazan prostor trebalo bi da utiče na način na koji kroz njega prolazi polarizovana svetlost. Takvo polje nemoguće je praktično napraviti u laboratoriji, pa astronomi koriste prirodne ekstremne objekte – magnetare, ostatke masivnih zvezda čija su magnetna polja među najsnažnijima u svemiru.
Phys.org je 6. avgusta predstavio novu analizu radio-magnetara 1E 1547.0-5408. Njegovo rendgensko zračenje pokazuje veoma neobičan obrazac polarizacije, a istraživači navode da se merenja znatno bolje uklapaju u modele kada se uključi upravo kvantni efekat vakuumske dvolomnosti. Magnetari su neutronske zvezde nastale posle eksplozije velikih zvezda. U objektu prečnika svega nekoliko desetina kilometara može biti sabijena masa veća od mase Sunca, dok magnetno polje može biti milijardama puta snažnije od Zemljinog. U takvim uslovima čak i „prazan“ prostor počinje da pokazuje osobine koje u svakodnevnom svetu nikada ne primećujemo.
Astronomi nisu direktno fotografisali kvantni vakuum. Posmatrali su svetlost koja prolazi kroz ekstremno magnetno okruženje i proveravali da li njena polarizacija odgovara teorijskim predviđanjima. Upravo je to jedna od najvećih vrednosti magnetara: oni postaju prirodne laboratorije za eksperimente koje na Zemlji nije moguće napraviti. Ukoliko buduća posmatranja potvrde rezultat, fizičari će dobiti još jednu izuzetno snažnu proveru kvantne elektrodinamike u oblasti ekstremnih magnetnih polja.
Otkriće pokazuje koliko se astronomija promenila. Zvezde više nisu samo svetle tačke čiji se položaj meri na nebu – njihova svetlost omogućava proveru najdubljih zakona prirode. Ako je novo tumačenje tačno, vakuum nije samo prazna pozornica na kojoj se odvijaju događaji. U dovoljno snažnom magnetnom polju on postaje aktivan deo fizike i menja svetlost koja kroz njega prolazi. Ideja koja je decenijama pre svega živela u jednačinama možda je upravo zahvaljujući jednoj neobičnoj zvezdi postala nešto što teleskopi mogu da registruju.
S.B.
