Iako se praznici često vezuju za veselje, porodična okupljanja i odmor, stručnjaci upozoravaju da je tzv. praznična depresija česta pojava koja se javlja upravo u ovom periodu. Reč je o privremenom padu raspoloženja koji pogađa značajan broj ljudi širom sveta.
Praznična depresija, iako nije zvanična medicinska dijagnoza, odnosi se na skup simptoma koji se najčešće javljaju uoči i tokom novogodišnjih i božićnih praznika. Kraj godine, koji bi trebalo da simbolizuje radost i novi početak, kod nekih ljudi budi suprotna osećanja – tugu, bezvoljnost i emotivni umor.
Psiholozi objašnjavaju da praznici nose snažna društvena očekivanja. Od ljudi se podrazumeva da budu srećni, uspešni i okruženi porodicom, što može dodatno pojačati osećaj neuspeha ili usamljenosti kod onih čija se stvarnost ne uklapa u taj ideal. Prema pojedinim istraživanjima, simptomi praznične depresije javljaju se kod oko šest odsto svetskog stanovništva.
Okidači za ovakvo stanje su brojni. Ubrzan tempo, manjak sna i gomilanje obaveza povećavaju nivo stresa, dok nezdrave navike poput prekomernog konzumiranja alkohola ili prejedanja mogu dodatno pogoršati raspoloženje. Poseban pritisak predstavljaju finansije, jer pojačani troškovi tokom praznika kod mnogih izazivaju osećaj brige, bespomoćnosti i straha od budućnosti.
Usamljenost je takođe jedan od čestih uzroka praznične depresije. Nemogućnost da se praznici provedu sa porodicom i prijateljima, kao i sećanja na izgubljene bliske osobe, mogu pojačati osećaj praznine i tuge. Uz to, sumiranje godine i suočavanje sa neispunjenim ciljevima često dovodi do razočaranja i samokritike.
Među simptomima na koje treba obratiti pažnju su dugotrajan osećaj tuge i apatije, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, problemi sa snom, umor, slabija koncentracija i povlačenje iz društvenog života. Česte su i promene apetita, koje mogu uticati na fizičko i psihičko stanje.
Stručnjaci savetuju da se praznici prilagode ličnim potrebama i mogućnostima. Boravak na svežem vazduhu, umerena fizička aktivnost i održavanje kontakta sa bliskim ljudima mogu imati značajan pozitivan efekat na raspoloženje. Najvažnije je, naglašavaju psiholozi, potražiti stručnu pomoć ukoliko se simptomi tuge i beznađa zadrže i nakon prazničnog perioda.
Briga o mentalnom zdravlju tokom praznika jednako je važna kao i briga o telu, jer upravo tada emocije mogu biti izraženije nego inače.
