Kod nekih zaraznih bolesti najveća greška je prerano olakšanje. Upravo to sada pokušavaju da izbegnu britanske vlasti u vezi sa izbijanjem meningitisa u Kentu. Kada lokalni zvaničnik javno kaže da je suviše rano govoriti da je situacija pod kontrolom, to nije administrativna opreznost radi forme. To je priznanje da su u ovakvim slučajevima najopasniji oni dani kada javnost poželi da veruje da je vrhunac prošao, a bolest još uvek može da daje sekundarne prenose i nove slučajeve.
Reuters navodi da je 19. marta prijavljeno još sedam novih slučajeva, čime je ukupan broj potvrđenih obolelih porastao na 27, uključujući jednog studenta u Londonu, dok su dva smrtna ishoda već potvrđena. Oboleli su povezani sa četiri škole u Kentu, a zdravstveni zvaničnici i vlada razmatraju širenje vakcinacione kampanje. Farmaceutski lanac je pritom upozorio na ograničene zalihe vakcina usred naglog rasta potražnje. Direktor javnog zdravlja u Kentu, dr Andžan Goš, rekao je za BBC Radio da je potrebno isključiti sekundarne prenose pre nego što se može reći da je epidemija obuzdana. Ministar zdravlja Ves Streeting dodao je da se sumnjivi slučajevi verovatno mogu očekivati i narednih dana, jer bolest ima inkubaciju od sedam do deset dana.
Za pažljivog čitaoca vredi istaći još jednu stvar: Reuters podseća da Velika Britanija u tipičnoj godini ima oko 350 slučajeva meningitisa, otprilike jedan dnevno. Kada se onda na jednom geografskom prostoru i u kratkom periodu pojavi 27 potvrđenih slučajeva, više ne govorimo o statističkoj pozadini nego o stvarnom javnozdravstvenom poremećaju. Zato je ova priča važna i kao upozorenje o tome kako lokalna izbijanja funkcionišu u zemlji sa generalno relativno niskim godišnjim brojem slučajeva. Bolest ne mora biti česta da bi bila ozbiljna; dovoljno je da pogodi pravo mesto, pravu mrežu kontakata i trenutak kada ljudi pomisle da su već bezbedni.
S.B.
