Srbija se nalazi među državama koje imaju najveću dnevnu potrošnju antibiotika u Evropi. Na prvom mestu je Turska, a slede Italija, Francuska i balkanske države na čelu sa Srbijom. Ovo su najnoviji podaci studije koju su radili stručnjaci iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Antibiotici spadaju u jedne od najpropisivanijh lekova u humanoj i veterinarskoj medicini. Njihova zloupotreba traje decenijama, a u kovidu je došlo do dodatne neracionalne potrošnje antibiotika širom sveta, te kao posledicu imamo sve veću rezistenciju različitih bakterija na antibiotike. Svetska zdravstvena organizacija je klasifikovala pandemiju antimokrobne rezistencije u prvih 10 kritičnih pretnji po globalno javno zdravlje. Procenjeno je da će bez adekvatne prevencije, antimikrobna rezistencija odneti 10 miliona života godišnje do 2050. godine.
Pojam neracionalne upotrebe antibiotika podrazumeva primenu antibiotika u okolnostima ili na način koji nije adekvatan. To podrazumeva da se antibiotici primenjuju, a da se ne radi o bakterijskoj infekciji, nego o virusnoj infekciji, kod svake povišene temperature, “preventivno” kod teško obolelih da “ne bi dobili bakterijske infekcije“ itd. Takođe, neracionalna upotreba je i kada se antibiotici koriste u neadekvatnoj dozi, kada terapija traje prekratko, odnosno obustavlja se čim pacijentu bude bolje, što najčešće rade sami pacijenti, a ne kako je propisano ili kada se neopravdano produžava.
“Apsolutno efikasnih antibiotika koji bi delovali na sve ili većinu rezistentnih izazivača više nema, niti kod nas niti u svetu, zbog sve većeg razvoja rezistencije. Kada pričamo o efikasnim novim lekovima govorimo o lekovima koji su efikasni za pojedine specifične tipove bakterija, tako da nema jednog univerzalno efikasnog leka. Sa druge strane novih antibiotika nema mnogo, poslednjih decenija svega nekoliko novih antibiotika se pojavilo na svetskoj sceni i oni više nisu novi, jer se u svetu koriste već više godina. Kod nas iz te kategorije novijih lekova, koji još uvek imaju određen stepen efikasnosti, postoji samo tri registrovana leka, ali se još uvek ni jedan ne propisuje na teret sredstava RFZO, tako da je njihova nabavka i primena otežana, komplikovana, ali moguća i pacijenti ih povremeno dobijaju. U svetu je pored ovih prisutno i nekoliko drugih “novih” antibiotika, ali njih na našem tržištu nema, jer ih nisu registrovale farmaceutske kompanije koje ih proizvode i ne mogu se nabaviti. U međuvremenu prinuđeni smo da najteže pacijente koji imaju po život opasne infekcije uzrokovane bakterijama rezistentnim na veliki broj antibiotika lečimo primenom kombinovane terapije, sa dva ili više antibiotika da bi se postigao neki terapijski efekat”, istakao je prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti UKC Srbije.
Infekcije bakterijama koje su rezistentne na antibiotike se mogu javiti kod bilo koga, pošto sada već rezistentnih bakterija ima i u opštoj populaciji, upozoravaju stručnjaci. Najčešće se javljaju kod osoba koje su u dugotrajnom kontaktu sa zdravstvenim ustanovama (produženo lečenje ili ponavljane hospitalizacije), hronični bolesnici, teško oboleli koji se dugo leče u jedinicama intenzivnog lečenja, osobe koje su dugo primale antibiotike, kao i osobe koje dugo borave u ustanovama nege, pre svega u staračkim domovima).
– Pandemija Kovida je dovela do razbuktavanja druge, tihe, ali po javno zdravlje preteće pandemije – pandemije antimikrobne rezitencije (AMR). Zloupotreba antibiotika traje decenijama, a u kovidu je došlo do dodatne neracionalne potrošnje antibiotika širom sveta, sa posledičnim pogoršanjem profila rezistencije različitih bakterija. Apsolutno je neopravdano u prvoj fazi kovida ordinirati antibiotike i to predstavlja stručnu grešku, jer je uzročnik ove bolesti virus. Slično je i za većinu drugih infekcija gornjih respiratornih puteva koje su u najvećem procentu slučajeva izazvane virusima. Tu treba posebno naglasiti i grip koji se upravo pojavio u našoj sredini. Pandemija Kovida je pogoršala i rezistenciju antigljivičnih lekova. Ove posledice neracionalne upotrebe antimikrobnih lekova su dalekosežne i pogađaju sve oblasti medicine – kaže prof. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti UKC Srbije.
Predsednik Udruženja infektologa Srbije, prof. Dr Tomislav Preveden upozorio je na konferenciji za novinare da smo u kovid eri napravili epidemiju koriščenja antibiotika i još više doprineli razvoju rezistencije antibiotika na bakterije.
– Razloga za ovakvo ponašanje ima mnogo, od neinformisanosti populacije, preko toga da pacijenti očekuju da za svaku povišenu temperaturu dobiju antibiotik, do toga da je postala praksa da se za virusne bolesti daju antibiotici, čak i kada postoje antivirusni lekovi koji su efikasni (npr. primena antibiotika za lečenje gripa ili COVID-19 umesto primene specifičnih antivirusnih lekova). Takođe je značajan faktor i strah od komplikacija i neopravdano mišljenje da će primena antibiotika sprečiti nastanak komplikacija. Nedovoljna je svest o pravoj prirodi i načinu dejstva antibiotika i pravilnim načinima njihove primene, kako kod zdravstvenih radnika, tako i u opštoj populaciji – objasnio je prof. dr Preveden.
Prema nedavno objavljenim podacima naše Nacionalne referentne laboratorije za antimikrobnu rezistenciju, u nekim slučajevima je došlo do povećanja rezistencije pojedinih vrsta bakterija na antimikrobne lekove.
– Tako recimo, u izolatima iz primarno sterilnih sredina iz hemokulture i likvora tokom prošle godine dominirale su uglavnom gram negativne bakterije. Kada na primer pričamo o Klebsiella pneumoniae, koja predstavlja terapijski problem ne samo u Srbiji, nego i u svetu, procenat rezistencije u 2022. godini bio je viši u odnosu na dve godine ranije. Recimo 2022. godine 65 odsto izolata je bilo rezistentno na antibiotik (karbapeneme), koji koristimo kao krajnji terapijski izbor. Međutim, taj procenat je u 2021. iznosio 62 odsto, a 2020. 45 odsto. Takođe, u terapiji predstavljaju veliki problem i sojevi Pseudomonas aeruginosa, kod kojih je 2022. godine nešto više od 49 odsto izolata bilo rezistentno na karbapeneme. Iz tog razloga u UKC Srbije postoji multidisciplinarni tim, koji kontroliše primenu antibiotika. U timu su infektolog, mikrobiolog, epidemiolog, klinički farmakolog i ordinirajući lekari, koji se jednom nedeljno sastaju i zajednički odlučuju o ciljanoj terapiji za određenog pacijenta – objasnila je prim. dr Snežana Jovanović, rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju UKC Srbije.
