Kad se govori o gripu ili kovidu kod starijih, obično se sve svede na opštu formulaciju da su „rizična grupa”. To jeste tačno, ali zvuči isuviše administrativno za nešto što u stvarnosti ume da bude vrlo brutalno. Jučerašnja vest na ScienceDaily, zasnovana na radu istraživača sa UCSF-a, pokušala je da objasni šta se zapravo dešava u pozadini. Prema tom istraživanju, problem nije samo u samom virusu, nego i u načinu na koji ostarena pluća odgovaraju na infekciju: određene ćelije u plućima mogu pokrenuti preterano jak imuni odgovor, koji onda počinje da oštećuje samo tkivo umesto da ga štiti. U tom obrtu ima nečeg važno trezvenog. Nije, dakle, reč samo o „slabijem organizmu”, nego o pogrešno pojačanoj reakciji.
Takva vest menja i način na koji se zamišlja starost. Čovek lako pomisli da je problem samo u tome što telo posle određenih godina sporije reaguje, ima manje rezerve i teže se oporavlja. Ali ovde je slika skoro obrnuta: telo ponekad reaguje i previše, samo na pogrešan način. To je važna razlika, jer iz nje mogu da nastanu i drugačije terapijske ideje. Ako nauka uspe da utiša upravo taj preterani inflamatorni odgovor, onda bi buduća pomoć starijim pacijentima mogla biti preciznija od pukog „podržavanja organizma”. U zemlji kao što je Srbija, gde svaka zima i dalje iznova pokaže koliko respiratorne infekcije mogu brzo da opterete porodice i zdravstveni sistem, ovakva istraživanja ne deluju nimalo apstraktno. Ona zvuče kao pokušaj da se razume zašto jedan kašalj kod nekog postane sedam dana odmora, a kod nekog uvod u bolnicu.
S.B.
