O raku prostate se predugo govorilo na dva pogrešna načina: ili sa paničnim strahom, ili sa odlaganjem koje glumi smirenost. Nova poređenja sada ozbiljno potkopavaju staru naviku da se skrining za prostatu posmatra kao sumnjiva, rizična i previše neprecizna stvar. Savremeni modeli ranog otkrivanja, naročito kada se više ne oslanjaju slepo samo na PSA, već uključuju pažljiviji dijagnostički tok, sve više pokazuju da mogu da stoje mnogo stabilnije nego što javnost misli. U centru priče nije samo broj otkrivenih tumora, već pitanje koliko se zaista hvataju klinički značajni slučajevi, koliko se nepotrebno šalje na biopsiju i koliko je cela procedura opravdana kao javnozdravstvena strategija.
Kako navodi Medical Xpress, istraživači su uporedili savremeni skrining raka prostate sa ustaljenim skriningom raka dojke i zaključili da pregled prostate stoji sasvim ozbiljno kada je reč o otkrivanju značajnih karcinoma, smanjenju smrtnosti i izbegavanju nepotrebne štete. Pritom i sami pozivaju na oprez, jer porede dva različita sistema i dve različite bolesti, ali glavna poruka je jasna: više nije racionalno unapred odbacivati skrining prostate, a istovremeno bez zadrške prihvatati skrining dojke kao nešto samorazumljivo. Dodatno je važno što su biopsije u prostate-skriningu češće zaista nalazile značajan tumor, dok je aktivni nadzor nad sporijim, manje agresivnim slučajevima danas već ustaljena praksa koja smanjuje opasnost od preteranog lečenja.
Suština, dakle, nije u tome da svaki muškarac sutra potrči na pregled bez razgovora sa lekarom. Suština je da se prostata konačno vrati u prostor razuma. Tamo se ne odlučuje ni iz stida ni iz muške tvrdoglavosti, nego na osnovu godina, porodične istorije, individualnog rizika i kvaliteta dijagnostike kojoj čovek može da pristupi. Kad medicina izbaci temu iz zone nelagode i prebaci je u zonu racionalne odluke, tada se ne menja samo statistika. Menja se i kultura brige o sopstvenom telu.
S.B.
