Virusne i bakterijske infekcije u Srbiji češće nego prošle zime

Čekaonice u domovima zdravlja širom Srbije pune su dece, ali i odraslih koji se žale na iste simptome – izrazito visoku temperaturu, kašalj, mučninu, povraćanje, malaksalost, bol u mišićima…

Kako kaže pedijatar Dejan Jonev, jedan broj obolelih prijavljuje i dijareju, kao i glavobolju.

– Poslednjih dana povećan je broj obolelih u odnosu na isti period prošle godine, što je posledica viših temperatura vazduha, jer je ova zima toplija od prethodne, a to pogoduje razvoju virusa – kaže pedijatar Jonev .

– Karakteristično je, takođe, da od sezonskih virusa na koje se često nadovezuje i bakterijska infekcija boluje više članova porodice. Primera radi, otac dovede dete u ambulantu na pregled i kaže da njegova supruga ima visoku temperaturu zbog koje ne može da ustane iz kreveta.

Upravo je izrazito visoka temperatura koja se kreće i do 40 stepeni jedan od simptoma na koje se oboleli žale. Ali, ona ne mora da se javi u prvim danima.

– I deca i odrasli mogu da prođu bez temperature u prva dva ili tri dana, a onda temperatura naglo skače – navodi dr Jonev i objašnjava da se ovakva simptomatologija uglavnom javlja kod bakterijske upale grla kojoj se pridružuje viroza.

Dijagnostika podrazumeva analizu krvi sa obaveznom leukocitarnom formulom i CRP-om, da bi se ustanovilo da li je reč o virozi ili, pak, o bakterijskoj infekciji.

– Terapija je simptomatska i podrazumeva korišćenje antipiretika za snižavanje visoke temperature, a ukoliko postoji i dijareja, onda se uključuju i probiotici. Oboleli bi trebalo da uzimaju što više tečnosti, a u slučaju pridruženog kašlja i sirup koji će ublažiti tu tegobu. Važno je izdvajanje iz kolektiva već prvog dana po prisustvu simptoma, kako se bolest ne bi širila – podseća dr Jonev.

On savetuje odlazak na kontrolu treći dan od početka korišćenja terapije. Ova preporuka se posebno odnosi na one koji primete promenu simptoma, kako bi terapija koju uzimaju bila korigovana, odnosno dopunjena.

– Terapiju bi trebalo uzimati od sedam do deset dana – kaže dr Jonev i dodaje da povišena visoka temperatura kod dece uglavnom traje sedam dana.

Prevencija podrazumeva raznovrsnu ishranu bogatu vitaminima koja je, nažalost, sve manje prisutna, posebno u populaciji najmlađih.

– Roditelji se žale da deca odbijaju da jedu voće i povrće, kao i meso, te da ishranu uglavnom baziraju na grickalicama. To loše deluje na imunitet – podseća pedijatar i dodajte da bi u tom slučaju vitamine i minerale trebalo uzimati kroz suplemente koje će preporučiti lekar.

Koliko je neadekvatna ishrana najmlađih “kumovala” čestim razboljevanjem pedijatar Jonev ilustruje slučajevima iz prakse.

– Mnogo je dece koja su od januara do danas već tri puta imala virusnu, odnosno bakterijsku infekciju ili obe. To nije bio slučaj prethodnih godina – zaključuje dr Jonev.