Arheolozi obično tragaju za kućama, grobnicama, oružjem i nakitom. Ipak, ponekad najviše informacija ne dolazi iz dragocenih predmeta, već iz starog otpada. Na Grenlandu su zamrznute gomile ostataka sačuvale hiljade godina podataka o hrani, farmama, lovu i svakodnevnim navikama ljudi.
Phys.org je 17. juna preneo rezultate istraživanja takozvanih middens, naslaga otpada koje su se stvarale pored naselja. Zbog hladne klime u njima su sačuvani organski ostaci koji bi na drugim mestima odavno nestali: kosti životinja, ostaci biljaka, tragovi lova na foke i materijal povezan sa domaćinstvima i sanitarnim navikama. Neki slojevi obuhvataju period od približno 4.500 godina.
Ovakve naslage omogućavaju naučnicima da vide kako su se zajednice prilagođavale promenama klime i dostupnosti hrane. Mogu da prate kada su ljudi više zavisili od mora, kada su uzgajali životinje, koje vrste su lovili i kako su koristili prostor oko naselja. U suštini, stari otpad postaje detaljan dnevnik života koji niko nije namerno pisao.
Priča je posebno zanimljiva danas, kada topljenje leda ugrožava brojna arheološka nalazišta. Ono što je vekovima bilo savršeno zamrznuto sada može brzo da se raspadne čim se izloži vazduhu i vlazi. Naučnici zato imaju ograničeno vreme da dokumentuju materijal. Grenland pokazuje da istorija ne mora da bude u palati ili muzeju. Ponekad je najiskreniji zapis jednog društva upravo ono što je odlučilo da odbaci.
S.B.
