Za navijače Arsenala danas je stigla vest koja se ne meri golovima, ali može da znači mnogo za godine koje dolaze. Mikel Arteta produžio je ugovor do juna 2030, objavio je Rojters. Trener koji je preuzeo ekipu 2019. ostaje na mestu sa kojeg je vodio njenu obnovu i povratak na vrh engleskog prvenstva. U fudbalu, gde se raspoloženje često menja od subote do subote, takav potpis donosi nešto prilično dragoceno: osećaj da započeta priča ima nastavak i da klub želi da ga gradi sa istim čovekom.
Arsenal je prošle sezone osvojio prvu ligašku titulu posle 22 godine čekanja, nakon tri uzastopna druga mesta. Ta putanja daje novom ugovoru težinu koju sam datum isteka ne bi imao. Iza njega se vide i godine približavanja cilju, sa svim onim trenucima kada je uspeh delovao nadohvat ruke, pa ipak izmakao. Za navijača je upravo to često najnaporniji deo: biti dovoljno dobar da poveruješ, a zatim ponovo skupljati strpljenje. Kada trofej konačno stigne, u njemu se prepoznaju i sezone koje nisu završene slavljem.
Artetin odnos sa klubom ima i starije poglavlje, jer je dres Arsenala nosio kao igrač od 2011. do 2016. godine. Posle rada u stručnom štabu Pepa Gvardiole u Mančester sitiju, vratio se u London kao trener. Takva biografija daje celoj priči poznatu sportsku crtu: nekadašnji igrač vraća se u sredinu koju poznaje, ali sa sasvim drugačijom odgovornošću. Više ne može sam da odigra pas ili popravi poziciju na terenu. Njegov posao postaje da to znanje prenese ekipi i svakodnevno donosi odluke čiji se rezultat vidi pred punim tribinama.
U posebnom izveštaju sa londonskog skupa Leaders Week, Rojters prenosi i ambiciju izvršnog direktora Ričarda Garlika da osvajanje titule bude početak dužeg uspešnog perioda. To je razumljiva želja, ali produžen ugovor sam po sebi ne donosi nove bodove. Njegova vrednost je u tome što omogućava planiranje: trener i klub mogu da razmišljaju o razvoju ekipe kroz više sezona. Navijačima takva poruka pruža razlog za optimizam, dok će teren, kao i uvek, dati naredne odgovore. Lepo je imati velike ciljeve, a još lepše videti kako se do njih stiže iz nedelje u nedelju.
Dugoročan dogovor ima i zanimljivu navijačku dimenziju. Kada ista osoba godinama vodi ekipu, publika počinje da pamti mnogo više od konačnih rezultata: izraz lica pored terena, reakciju posle promašaja, način proslave važnog gola. Od tih sitnica nastaje osećaj zajedničke istorije. Zato vest o ostanku trenera može da obraduje i bez spektakularnog predstavljanja.
Ona čuva prepoznatljivo lice priče uz koju su navijači proveli mnogo vikenda i otvara prostor da joj se pridruže nova, dobra sećanja.
Ovu vest lako će razumeti i oni koji engleski fudbal prate uz vikend-kafu u Novom Sadu, bez obzira na to za koga navijaju. Svaki klub ima svoje priče o čekanju, trenerima kojima se verovalo i sezonama posle kojih je trebalo početi iznova. Arsenalov trenutak podseća na zadovoljstvo kada strpljenje napokon dobije vidljiv rezultat. Sada pred Artetom stoji drugačiji izazov: sačuvati energiju koja je ekipu dovela do uspeha i pronaći nove razloge da se svakog dana radi ozbiljno. Za publiku je, za početak, dovoljno da zna da čovek uz čije je ime vezala velike nade ostaje na klupi.
S.B.
