Biljke ne mogu da pobegnu od bolesti, pa se oslanjaju na složen sistem receptora koji prepoznaju napadače i pokreću odbranu. Problem je u tome što virusi, gljivice i bakterije brzo menjaju svoje osobine, dok stvaranje otpornih sorti klasičnim ukrštanjem često traje godinama.
Kineski istraživači predstavili su platformu koja omogućava preciznije projektovanje biljnih imunskih receptora. Umesto dugog čekanja da se korisna otpornost slučajno pojavi u prirodi, naučnici mogu da menjaju delove receptora tako da prepoznaju unapred odabrani protein patogena.
O novom pristupu 25. jula izvestio je portal Express Tribune, pozivajući se na istraživanje tima Instituta za genetiku i razvojnu biologiju Kineske akademije nauka. Sistem je osmišljen za stvaranje široke i dugotrajnije zaštite useva od bolesti koje svake godine smanjuju prinose širom sveta.
Biljni receptori ponašaju se poput senzora. Kada prepoznaju karakterističan deo napadača, šalju signal ćelijama da ograniče infekciju, ojačaju zidove ili pokrenu lokalnu reakciju koja sprečava širenje bolesti. Međutim, mala promena u patogenu ponekad je dovoljna da postojeći senzor više ne prepozna opasnost.
Programabilni pristup mogao bi da skrati vreme potrebno za prilagođavanje novim sojevima. Posebno bi bio koristan kod useva koji se gaje na velikim površinama i zbog genetske sličnosti mogu biti veoma ranjivi na jednu uspešnu bolest.
Tehnologija još ne znači da će biljke postati neuništive. Patogeni će nastaviti da evoluiraju, a svaka nova osobina moraće pažljivo da se proveri kako ne bi ometala rast, kvalitet ploda ili korisne mikroorganizme.
Ipak, ideja menja odnos snaga. Umesto da poljoprivreda stalno reaguje tek kada se bolest proširi, buduće sorte mogle bi unapred da dobiju odbranu napravljenu prema poznatoj pretnji.
S.B.
