Jevrejski praznik Hanuka ili Hag haurim, praznik slobode i svetlosti, počinje večeras sa zalaskom sunca, a svečanost traje osam dana.
Hanuka obeležava oporavak Jerusalima i naknadno ponovno posvećenje Drugog hrama na početku Makabejskog ustanka protiv Seleukidskog carstva u 2. veku pre nove ere, a proslavlja nacionalno preživljavanje i ponovno uspostavljanje verskih sloboda i sećanje na sva čuda koja su se desila.
Svakoga dana, ove godine do 22. decembra, u jevrejskim porodicama paliće se menora – osmokraki svećnjak sa osam glavnih i jednim pomoćnim krakom.
Hanuka se slavi paljenjem sveća kandelabra sa devet grana, koji se obično naziva menora ili hanukija, a jedna grana se obično postavlja iznad ili ispod drugih i njena sveća se koristi za paljenje ostalih osam – prve noći praznika pali se prva svećica, a svake naredne još po jedna.
Ta deveta sveća se zove šamaš i svake večeri šamaš pali još jednu sveću dok se svih osam sveća ne upali zajedno poslednje večeri festivala.
Na taj način, poslednjeg dana gori svih osam svećica, simbolizujući osam dana i noći neprekidnog gorenja ulja u Hramu po pobedi Makabejaca.
Hanuka se ponekad naziva „jevrejskim Božićem“, ali to je pogrešno. Ovaj praznik nema nikakve veze sa Isusovim rođenjem.
U prevodu, Hanuka znači „ponovno posvećenje“. Istorijska pozadina ovog praznika koji pada uvek u tamno doba godine, u novembru ili decembru, je pobeda jevrejskih boraca nad stranom vlašću posle dva veka tokom kojih im je bilo zabranjeno da praktikuju svoju veru. Nakon razaranja, ponovno je osvojen i posvećen Hram u Jerusalimu 164. godine pre nove ere 25. dana meseca kisleva, devetog meseca u jevrejskom kalendaru.
U čistom Hramu je potom trebalo ponovo zapaliti menoru, sedmokrako svetlo na ulje. Međutim, pošto su okupatori uništili gotovo svo košer ulje, preostao je samo jedan mali krčag. Količina ulja u tom krčagu bila bi dovoljna najviše za jedan dan. A da bi se dobilo novo ulje bilo je potrebno osam dana. Međutim, dogodilo se veliko čudo: ulje je gorelo osam dana, sve dok ponovo nije proizvedeno novo, čisto maslinovo ulje.
U znak sećanja na to čudo, tokom praznika pali se hanukija i svake večeri dodaje se po jedna sveća, sve dok osme večeri ne zasvetle svih osam svetala. Sveće se pale uz izgovaranje blagoslova, uvek devetom svećom, koja obično stoji u sredini.
Za vreme Hanuke, običaj je da se pripremaju jela koja se prže u ulju, jer simbolizuju ulje koje je čudesno gorelo. Dva najpoznatija jela koja se spremaju su latkes (krompir-palačinke) i sufganiyot (krofne punjene džemom), ali se često prže i blintzes (palačinke sa sirom i voćem).
Iako su nekada tokom Hanuke obično davani samo novci, u mnogim zemljama, posebno onim u kojima žive Jevreji i većina hrišćana, postao je običaj i razmena poklona, slično Božiću. Igra sa drejdelom, malim vrteškom koja se okreće, popularna je među decom. Iako drejdel ima simboliku kockanja, njegovo poreklo seže u vreme kada je tokom vladavine Seleukida u Jerusalimu bilo zabranjeno učiti jevrejske religijske tekstove. Deca su tada koristila drejdel kao masku dok su zapravo učila Tori.
