Šumski požar najčešće se zamišlja kao zid plamena koji bez razlike guta sve pred sobom. Ipak, nisu sve šume podjednako zapaljive. Novo istraživanje pokazuje da sastojine jasike mogu stvarati prirodne zone u kojima se vatra sporije širi i slabije gori, čak i tokom sve intenzivnijih požarnih sezona.
Jasika je listopadno drvo sa karakterističnim svetlim stablom i listovima koji podrhtavaju na vetru. Za razliku od mnogih četinarskih vrsta, njeno lišće i grančice obično sadrže više vlage, dok se na tlu često nalazi manje smolastog i lako zapaljivog materijala.
Live Science je 3. avgusta predstavio rezultate istraživanja prema kojima jasikove sastojine mogu delovati kao prirodni zaštitni pojas. Naučnici su upoređivali ponašanje požara u različitim tipovima šuma i utvrdili da se unutar područja sa većim udelom jasike često javljaju niži intenzitet plamena i manja oštećenja krošnji.
Razlog nije samo u tome što je jedno drvo manje zapaljivo od drugog. Važna je celokupna mikroklima sastojine. Krošnje jasike mogu stvarati hlad i smanjivati isušivanje tla, dok zeleni listovi tokom vegetacije zadržavaju znatno više vode od suvih iglica i grančica. U takvom prostoru vatra troši više energije na isparavanje vlage pre nego što uspe da zapali biljni materijal.
Četinarske šume često imaju drugačiju strukturu. Smola, suve iglice i niske grane mogu pomoći vatri da se sa tla prenese u krošnju. Kada požar dospe među vrhove drveća, postaje brži, intenzivniji i znatno teži za kontrolu.
To ne znači da jasika ne može da izgori. Tokom dugotrajne suše, jakog vetra i ekstremne toplote gotovo svaka vegetacija može postati gorivo. Istraživanje ukazuje na relativnu, a ne apsolutnu zaštitu. Jasikova šuma može ublažiti požar, ali ne predstavlja neprobojni zid.
Ova osobina mogla bi imati praktičnu vrednost u upravljanju šumama. Umesto oslanjanja isključivo na široke očišćene protivpožarne pojaseve, stručnjaci mogu razmatrati očuvanje ili obnavljanje manje zapaljivih vrsta na strateškim mestima. Takve zone mogle bi se postavljati u blizini naselja, puteva i infrastrukture.
Jasika ima još jednu zanimljivu prednost. Često se razmnožava izdancima iz zajedničkog korenovog sistema. Nakon požara, čak i kada nadzemni deo strada, podzemni koren može ostati živ i poslati veliki broj novih izdanaka. Zbog toga se jasikove sastojine ponekad brzo vraćaju na opožarena područja.
Problem je što jasiku ugrožavaju prekomerna ispaša divljači, promene u korišćenju zemljišta i dugotrajna dominacija drugih vrsta. Mladi izdanci predstavljaju privlačnu hranu jelenima i drugim biljojedima. Ako se stalno pojedu pre nego što izrastu u odrasla stabla, sastojina postepeno nestaje.
Klimatske promene dodatno komplikuju sliku. Više temperature i duži periodi bez padavina povećavaju isušivanje vegetacije, dok se požarna sezona u mnogim oblastima produžava. Čak i vrste koje prirodno zadržavaju više vlage mogu izgubiti deo zaštitne uloge ako su izložene dugotrajnoj suši.
Zbog toga istraživači ne predlažu jednostavno sađenje jasike svuda. Svaki pejzaž ima sopstveno zemljište, klimu i prirodne zajednice. U oblastima u kojima je jasika izvorno prisutna, njena obnova može biti deo šire strategije koja uključuje uklanjanje prekomernog suvog materijala, kontrolisano paljenje i stvaranje bezbednog prostora oko kuća.
Sličan princip može se primeniti i kod nas, iako izbor vrsta mora odgovarati domaćim šumskim ekosistemima. Različite vrste drveća i način njihovog rasporeda utiču na brzinu širenja požara. Jednolične, guste sastojine mogu biti ranjivije od raznovrsnijih šuma sa više nivoa vlage i prekida u gorivom materijalu.
Najvažnija poruka jeste da šuma nije samo količina drveća. Njena otpornost zavisi od sastava, starosti, razmaka između stabala, stanja zemljišta i prisustva vode. Dve zelene površine mogu izgledati slično na fotografiji, a potpuno drugačije reagovati kada stigne vatra.
Jasika tako postaje primer kako prirodni procesi mogu pomoći u zaštiti prostora. Ona ne gasi požar kao vatrogasac i ne može zameniti plansku prevenciju. Ipak, pravilno očuvana sastojina može usporiti plamen, smanjiti njegov intenzitet i pružiti dragoceno vreme ljudima koji štite naselja.
S.B.
