Arheolozi koji istražuju drevni grad Sard na zapadu Turske pronašli su delove monumentalne mermerne statue stare približno dve i po hiljade godina. Dimenzije sačuvanih fragmenata pokazuju da skulptura nije bila namenjena privatnoj kući niti malom svetilištu, već javnom prostoru u kojem je trebalo da ostavi snažan utisak na svakoga ko joj priđe.
Sard je bio prestonica drevne Lidije, kraljevstva koje je kontrolisalo veliki deo zapadne Anadolije i ušlo u istoriju zahvaljujući bogatstvu, razvijenoj trgovini i jednim od najranijih kovanih novčića. Grad je povezivan sa legendarnim kraljem Krezom, čije je ime vekovima ostalo sinonim za izuzetno bogatstvo.
HeritageDaily je 3. avgusta objavio da statua potiče iz ranog klasičnog perioda i da pruža nove podatke o umetničkim i kulturnim vezama Lidije. Pronađeni mermerni delovi ukazuju na delo velikih razmera, a stručnjaci će detaljnom analizom pokušati da utvrde koga je prikazivalo i gde je prvobitno stajalo.
Monumentalne statue u starom svetu nisu služile samo ukrašavanju. One su predstavljale bogove, vladare, junake ili važne donatore, a njihov položaj u gradu slao je jasnu poruku o moći i identitetu zajednice. Veličina figure bila je deo te poruke: što je prikaz bio veći od prirodnog čoveka, to je osoba ili božanstvo delovalo udaljenije od običnog sveta.
Arheolozima jedan fragment stopala, odeće ili kose može biti dovoljan da prepoznaju stil određene epohe. Način na koji su izvajani nabori tkanine, držanje tela i obrada površine često otkrivaju da li je umetnik sledio lokalnu tradiciju ili uzore iz grčkih gradova na obali Egejskog mora.
Lidija se nalazila na mestu susreta različitih kulturnih uticaja. Njeni vladari održavali su veze sa grčkim svetom, ali su istovremeno čuvali sopstvenu političku i versku tradiciju. Zbog toga umetnost Sarda ne treba posmatrati samo kao kopiju susednih stilova. Ona je mogla spajati elemente koji su u drugim oblastima postojali odvojeno.
Mermer za veliku statuu morao je biti pažljivo odabran, izvađen iz kamenoloma i dopremljen do grada. Transport višetonih blokova zahtevao je organizovanu radnu snagu, puteve, kola, životinje i precizno planiranje. Sama skulptura nastajala je dugo, uz učešće majstora i pomoćnika koji su uklanjali velike količine kamena pre završnog poliranja detalja.
Još nije poznato da li je pronađena na mestu gde je nekada bila izložena ili su njeni delovi kasnije preneti. Drevne statue često su rušene tokom ratova, zemljotresa i promena vlasti. Mermerni fragmenti mogli su se ponovo koristiti kao građevinski materijal, pragovi, temelji ili sirovina za proizvodnju kreča.
Upravo zbog toga arheološki kontekst ima presudan značaj. Zemlja koja okružuje nalaz, položaj fragmenata, keramika i tragovi okolnih zidova mogu pokazati kada je statua srušena i šta se sa njom kasnije dogodilo. Ponekad je istorija uništenja gotovo jednako važna kao prvobitna namena umetničkog dela.
Grad Sard doživeo je veliki broj promena. Nakon pada Lidije ušao je u sastav Persijskog carstva, zatim je prolazio kroz helenističku, rimsku i vizantijsku fazu. Svaka epoha ostavljala je nove građevine i prilagođavala stare. Zbog toga jedan lokalitet može sadržati slojeve istorije koji se međusobno presecaju.
U gradu su već poznati ostaci velikog Artemidinog hrama, gimnazijuma, sinagoge, kuća, prodavnica i sistema ulica. Nova statua dopunjuje sliku prostora u kojem su se politička moć, vera, trgovina i umetnost neprestano preplitale.
Konzervatori će fragmente očistiti bez uklanjanja tragova alata i mogućih ostataka boje. Iako danas zamišljamo antičke statue kao potpuno bele, mnoge su bile obojene. Na mermeru se ponekad sačuvaju mikroskopske čestice pigmenata koje mogu otkriti boju odeće, kose ili ukrasa.
Ukoliko se pronađe dovoljno delova, biće moguće napraviti digitalnu rekonstrukciju čak i ako fizičko spajanje nije bezbedno. Trodimenzionalno skeniranje može pokazati kako su fragmenti pripadali istoj celini i kolika je statua nekada bila.
Najveća vrednost otkrića nije u tome što je pronađen još jedan veliki komad kamena. Statua predstavlja trag ambicije grada koji je želeo da se prikaže kao moćan, bogat i kulturno važan. Posle 2.500 godina, mermerni džin više ne stoji iznad prolaznika, ali njegovi sačuvani delovi ponovo otvaraju pogled na vreme kada je Sard bio jedan od najznačajnijih gradova starog sveta.
S.B.
