Kad kažete “vakcina”, većina ljudi zamišlja precizan metak: jedan patogen, jedan cilj, jedan odgovor. Sajens dejli prenosi da su istraživači sa Stenford medicine pokušali nešto drskije – da naprave nosni sprej koji ne juri konkretan virus, već podiže odbranu pluća na duže staze, kao da lokalni imuni sistem drži stalnu stražu.
Poenta ovog pristupa je u logici “integrisane odbrane”. Klasične vakcine pretežno podučavaju adaptivni imunitet – antitela i T-ćelije koje prepoznaju određeni “komad” patogena. Ovde je, prema opisu Stenford tima, ideja da se pametno povežu adaptivni i urođeni (innate) imunitet, tako da se urođeni odgovor, koji obično traje kratko, održi aktivnim nedeljama i mesecima. Senior autor Bali Pulendran i prvi autor Hajbo Džang opisuju da je ključ u tome što T-ćelije, jednom “dovedene” u pluća, šalju signale koji drže urođene ćelije uključenim duže nego što je uobičajeno.
U eksperimentima na miševima, vakcina je testirana protiv širokog spektra respiratornih pretnji: koronavirusa (uključujući SARS-CoV-2 i srodne), bakterija koje su česte u bolničkim infekcijama poput Staphylococcus aureus i Acinetobacter baumannii, pa čak i protiv alergena kućne prašine (grinja), gde je zabeleženo slabljenje Th2 tipa alergijskog odgovora i manje nakupljanja sluzi u disajnim putevima. Drugim rečima: ista platforma je “izdržala” test i infekcije i alergije – što je retko i zato privlači pažnju.
Jedna od najupečatljivijih brojki je opis efekta u plućima: Pulendranov tim navodi da je kod vakcinisanih miševa nivo virusa u plućima bio smanjen i do 700 puta, uz brže pokretanje adaptivnog odgovora (T-ćelije i antitela) u roku od nekoliko dana, umesto uobičajenih nedelja. Za javnost, to je najlakši prevod: ne čekate da se telo “seti” tek kad šteta krene, već mu pravite prednost u startu.
Naravno, ovde je pošteno reći i ono što ljudi često preskoče: ovo je faza pre nego što se priča prevede na masovnu upotrebu. Sledeći korak je ispitivanje bezbednosti kod ljudi (faza I), a zatim šire studije. Ali sama ideja je velika: ako se jednog dana potvrdi, nosni sprej bi mogao da bude sezonski “kišobran” protiv više respiratornih bolesti odjednom – i kao brzi odgovor u prvim mesecima neke nove pandemije, kada specifična vakcina još nije spremna.
S.B.
