Mačke u Japanu odavno nisu samo kućni ljubimci. Njihovi likovi nalaze se na ambalaži, vozovima, suvenirima, odeći, posuđu i reklamama, dok kafići sa mačkama i ostrva poznata po velikom broju ovih životinja privlače posetioce iz celog sveta. Oko njihove popularnosti razvila se čitava privredna grana koju mediji sve češće nazivaju „nekonomija“, prema japanskoj reči „neko“, odnosno mačka.
Procene govore da se na hranu, opremu, veterinarske usluge, osiguranje, smeštaj, zabavu i druge proizvode povezane sa mačkama godišnje troše milijarde dolara. U ovu računicu ulaze i turističke destinacije, tematske prodavnice, knjige, animirani likovi i internet sadržaji koji ostvaruju značajnu zaradu.
El País je 1. avgusta u svom međunarodnom izdanju predstavio japansku ekonomiju mačaka, procenjujući da njena vrednost dostiže oko 16 milijardi dolara. Međutim, tekst je skrenuo pažnju i na manje prijatnu stranu trenda – sve veći broj životinja koje ostaju bez doma kada vlasnici više ne mogu ili ne žele da se brinu o njima.
Popularnost mačaka u Japanu ima kulturne i praktične razloge. Čuvena figura maneki-neko, mačka sa podignutom šapom, vekovima se povezuje sa srećom i napretkom. Savremeni animirani junaci dodatno su učvrstili njihovo mesto u popularnoj kulturi, dok društvene mreže omogućavaju da jedna simpatična mačka postane globalno poznata.
Istovremeno, veliki broj ljudi živi u manjim gradskim stanovima i radi dugo. Mačka se često doživljava kao ljubimac koji zahteva manje prostora i svakodnevnih izlazaka od psa. Ona može lakše da se uklopi u život u gusto naseljenim četvrtima, mada to nikako ne znači da joj nisu potrebni pažnja, igra, veterinarska nega i odgovarajuće okruženje.
Industrija je brzo odgovorila na potražnju. Na tržištu postoje automatske hranilice, pametni toaleti koji prate zdravstvene promene, kamere sa zvučnicima, posebni komadi nameštaja, kolica, odeća i sve sofisticiraniji proizvodi za zabavu. Vlasnici koji ljubimce doživljavaju kao članove porodice spremni su da izdvoje više novca za kvalitetnu hranu i zdravstvenu zaštitu.
Mačji kafići prvobitno su bili privlačni ljudima koji zbog ugovora o stanovanju ili načina života nisu mogli da drže životinju kod kuće. U međuvremenu su postali turistička atrakcija. Najodgovorniji među njima sarađuju sa prihvatilištima i omogućavaju udomljavanje, ali postoje i objekti kod kojih dobrobit životinja nije uvek na prvom mestu.
Problem nastaje kada se živo biće tretira kao modni dodatak. Nagla popularnost određene rase može podstaći neodgovorno razmnožavanje i kupovinu bez dovoljno razmišljanja. Kada se promene finansijske ili porodične okolnosti, deo životinja završava napušten, prepušten udruženjima ili pušten na ulicu.
Japan se suočava i sa starenjem stanovništva. Starijim ljudima mačke mogu pružiti društvo i emocionalnu podršku, ali se otvara pitanje šta se događa sa ljubimcem kada vlasnik ode u bolnicu ili više nije sposoban da se brine o njemu. Pojedine organizacije zato razvijaju programe privremenog smeštaja i unapred dogovorene brige.
Veliki broj slobodnoživećih mačaka može imati uticaj i na lokalne ekosisteme, posebno na ostrvima. One love ptice, gmizavce i male sisare, pa nekontrolisane kolonije predstavljaju problem za zaštitu prirode. Programi sterilizacije, odgovorno hranjenje i vođenje evidencije važniji su od jednostavnog ostavljanja hrane na ulici.
Sličan obrazac može se videti i kod nas. Tržište hrane, peska, igračaka i veterinarskih usluga raste, dok se na društvenim mrežama svakodnevno dele snimci mačaka. Istovremeno, udruženja i pojedinci neprestano traže domove za napuštene životinje. Popularnost sama po sebi zato ne garantuje odgovornost.
Japanska „nekonomija“ pokazuje koliko ljubav prema životinjama može pokrenuti tržište, turizam i tehnologiju. Ipak, prava vrednost takvog trenda ne meri se samo prodajom skupih hranilica i brojem popularnih fotografija. Meri se i time koliko životinja dobija siguran dom, odgovarajuću negu i vlasnika koji razume da mačka nije sezonski ukras, već obaveza koja može trajati gotovo dve decenije.
S.B.
